Pastir

112

ШТДМ11АРИ1А НИКОЛК СТКФЛНШШћА У БКОГРАДУ.

терЈТлне стране свештеноелужитеље , т. I. да црква доб 1 Пе ираве пастире, а држава честите грађане. Но покра1 тигех лшекова нашло би се и другигех , кад би се у том правцу почело размишљавати о незгодама нашег духовенства. И ми би смо сами могли 1ош много о том зборити, али нам то не спада у задатак овога чланка. Наше мисли о унапређењу нашег духовенства ми ћемо изложити у „Пастиру" у особитом за то чланку. Ово ћемо учинити ти1 ем прте, што се бошмо, да свештенство не истумачи наш чланак у том смислу, као да смо ми противни тежњи, ко1а иде на побољшање њиховог стања. Не , 1 ер то би сасвтем бидо нротивно нашем идеалу — узору о свештенству, и 1 то ће иризнати сваки свештеник, ко1и добро проучи обиљежене досад наше „мисли о свештенству.“ Стање свештенства мора бити поправљено, само не „платом“, као што множина свештеника мисли, већ начином, кош би доликовао светом позиву и послу свештеничком. Сврх тога и на то, што смо зборилн о духовенству, морамо примГетити, да смо имали у виду узор, ка коме мислимо да се ваља приближавати, а нте дГечствителност, кога толико одступа од тог узора. Узори су уопште далски, иа тако исто и узор свештеника, ал’ то тгц не значи, да су они недостижни. „Бг{ди : ге сокершсни, ико Дза совершс-нг есмн“ — говори Спаситељ, а ми тек повторавамо његове речи. То 1е тешко до душе, али зар из тог излази , да ми морамо признати законитост дгеГствителности ? Никад. Ж. Жучевић.

I' Л А С Н И К.

1ован Марковић ђакон шабачки п[>оизведен 1 е за свештеника 18. ир. м. и постављен за капелана проти шабачком. Тог истог дана произведен ге за ђакона шабачког Сима Илић учитељ основне школе шабачке.