Pastir

123

ФилозоФт н Релнгма. ФидозоФИ 1 а и религша у свогим одношашма према животу људском 1еднаке су: и Гедна и друга занимагу се личношћу новека, његовим опрадељењем, његовим одношаГем, кош га зближавагу с Богом и с другим људма. „Та никада не могу да веруГем, — говори Малебранш — да би права Филозофша иротивна била правог религши: истина се преда1е нама различним начином, но без сумње она ге свагда гедна и иста.“ Но ако се филозофши и религта баве гедним истим предметом, опет зато оне сез начашо разликуГу у путовима, кошма приступагу к своме предмету. ФилозоФИЈа тражи истину, но у том тражењу истине главну ролу нгра слободна снага разума. Религша 1е веровање у извесне истине, коге се сазнаГу наравственим чуством или савешћу: религаГа не истражуге, но веру1е. И ако се и она користп разумом, то опет бива у границама положне вере. Религша и Филозофига зближавале су се и мешале у нека времена, кад су гедне и исте иетине усваГале и Гедна и друга, но нотиуне слоге нте нигда било међу њима. Природне религте — то су израз извесног духа времена, у коме се оне рађагу; но уколико човечанство не допире до потпуне — апсолутне истине у сваком обзиру, то се к многим религтозним поГмовима мора да придружи значаган броГ заблуда и празноверица. Задатак ФилозоФТе у њеном напредничком — прогресивном развитку састот се у том: да неуморно нретреса ироналаске и нстражуге истину, да 1е чисти од заблуда, коге 1е кваре и помрчаваГу. Таквим начином радови филозофи снремаху у старо доба нов, савршенит ралвитак религиге. У то доба религтозних реФорма филозофит , видевши пад старих веровања, узимаше не се веома впсоко подухваћање, да замени свако веровање сама собом. Замашито присвогавање! Свет живи вером, њему Ге нужно утврђено увеђење у оним питањима,