Pastir

173

системе хришћанског закона буде образован философски, те да се помоћу самосталне радње свог разума приучи тражити понашре мисао и иде1у, и налазити знача1 буквал. ности и Форми. А ово му понаГбоље може донети философско образовање, ко1е пробуђу1е и развиГа разумна тежења у нашем духу. Такав 1е знача! философиш за хришћанско образовање у опште, а такав би он био и за наше богослове. Само се по себи разуме, да такав знача! за хришћанско образовање могла би имати за наше богослове тек она ФилосоФта, ко!а стот у правоГ свези с хригаћанским богословљем, ко!а се руководи здравим начслима разума, и не гледа с презрењем на науку откровену нити тежи, да опровргне њене истине, већ хоће и жели, да се зближи и помири с њима и да их раз1асни колико Ге могућно разумом. ФилосоФи1а, ко!а не би била таквог характера нанела би само шкоде а не користи Тежећи да обори истине хришћанског богословља, она би у исто време рушила у духу човечтем оне природне зраке истина религишзних, те тако место да сазида оно, чему служи, она би га разрушила. Људи, ко!и су васпитани у духу такве ФилосоФиге, свагда бивагу жртва сумничења, равнодушности, одвратности, безбожности, или — као што се то по књишки страним речма каже — скептицизма, индиФерентизма, апати!е, атешзма. Људи такви иредставља1у жалостан погав у хришћанском свету, — по!ав, кош би требао да опамети оне, кош се одричу свезе с хришћанским богословима и теже к цељима, противним духу хришћанске просвете или богословља. Исторша нашега закона. * *) Бог 1е створио свет из ништа за шест дана. Шест ог 1е дана створио првог чов!ека и прву жену *) При1е 1 е звата „свештена исторша,“ а шш раниГе „исторта библическа.“ Мп предлажемо, да се ова овако кратка „иеторига нашега закона и учи у основним школама. јј. С.