Pastir

200

њена првенцима Гегипатским по предсказању и захтевању МоГсиГа. Па због овог мимоиласка анђела или због тога, што Ге Господ поштедео од смрти њихове првенце ,, заведу они обичаГ, да светкугу таг дан сваке године и назову га пасха Оваг старозаветни иразник са свима његовим обредима и церемонталима указивао ге на Христа Спаситеља, ко!и Ге васкрсењем свотм избавио све нас од греха и смрти и одвео од земље на небо. На зато и ми дан васкрсења Христсва називамо у цркви пасха, коге значи пролазак смрти и наступање новог живота. ОваГ 1е дан као гедан од нагсвечанитх дана назива код нас тш и велик-дан. Празник оваГ по наредби светих отаца светкуге се свагда у прву недељу после пролећњег равноденствш и првог пролећњег 7 тунолунш. Но ако се прво пролећње ттунолуте не догоди у недељу, онда празник светлог христовог васкрсења светкуге се прве недеље кога дође. Тако одредише свети оци натише зато, да пасха наша буде доцниге од пасхе ГевреГске, Гер 1 е и Христос васкрсао доцииге од ове. По овоме се та1 празник светкуГе по кад-кад раниГе, а кад што доцнте: обично од 22. Марта до 25. Априла. Но свагда у онаГ дан, у кот ге Христос васкрсао , т. I у недељу , и кот се зато назива ио црквеном Гезику денк коскреснш. Књига, коГа показуГе, кад ће бити дан пасхе и за овом сви покретни празници , кот од ње зависе , зове се „црквена пасхали1а.“ Празнику овом претходи четрдесетница. За све ово време света црква. заповеда. да се између осталог молимо и о том, да достигнемо, те да се достото поклонимо и светом васкрсењу. Последња недеља пред васкрсењем Христовим узакоњена ге ради успомене страдања Христових, те се с тога и назнва страстна седмица. Хош у суботу ове седмице света црква започиње нас да спрема за достото предусретање овог славног дела. Она наређуге , да служнтељи цркве при свр-