Pastir

301

веру, васкрснуће гтосле смрти опет, и већ неће више ни умирати; а ако, веле, прими други закон, онда ће на оном свету горети у вечном огњу, Па шта вам се чини на ово ? Размислите се о том, браћо, па дагте ми одговора.“ — „Знаш ли шта Ге, кнеже, — рекоше му старешине — ти знаш, да своге нико не куди, већ обично хвали; зато ако хоћеш да дознаш ствар, а ти избери неколико људи и иошљи их по свима верама, нека виде на самом месту, како се где ко1а служи и коГа ли ге понагмилша Богу.“ И Владимир на реч њихову шаље десет одабраних људи, да нровиде све вере редом. Дошавши нашре мухамедовцима и разгледавнш њихов начин богомоље, они се повратише и казаше Владимиру, да нм се оно њихово у џамиГама метанисање не допада. Затим отпутуГу у Рим и разгледавши њихову службу, отидоше одмах у Цариград, да виде, како ли Ге и тамо. Грчки цар дочека их да ие може бити боље, а сутра-дан поведе их у цркву на богомољу. Извештен нашре патршарах, да ће тога дана имати гостигу у цркви, нареди. да ее служба одслужи евечано и великолепно, да се изберу и хаљине па и певци наГбољи, а да се оцреде и учени људи, кош би с гостима стагали у цркви и сваки им погав у богомољи тумачили. Оваква служба здраво се допадне посланицима, па кад се повратише у Кмево, казаше Владимиру, да им се ниГедна вера нше допала осем грчка. „У грчког цркви кад смо стагали, нисмо мислили, да смо на земљи већ на небу, — рекоше они Владимиру гер нема на земљи таквог изгледа, такве дивоте, нити има речи, да се то може исказати. Ми знамо само то, да Ге онде Бог с људма, и да служба њихова надмашуге све службе на свету. Из памети наше неће никад изићи она дивота; а сваки човек, кад окуси што слатко, тешко да прегне после на опоро: па по овоме и ми већ не можемо остати више овако.“ На то додадоше старешине 1ош и ово: „кад би био грчки закон хрђав, не би њега нримила наша кнегнња Олга, ко!а