Pastir

413

рохте на парохиГу, коГе код нас, хвала Богу, и не бива. Ми би поред овог доброг закона желели Гош и то. да се подржи онаГ старински обичаГ, по коме су се, где 1е год могућно било, рукоиоложеним клирицима давале парохиге код свошх кућа или бар близу до места, где су они одрасли и где Гош из детињства знагу све стране свошх парохиГана. 4.) Добра Ге страна нашег свештенства: што се оно жени и има порода. Чов<.к 1е Гедан вид природе и његов живот са свошм законима мора ићи и развиГати се по општем закону живота природе. По овоме и живот свештенички тек онда ге прави живот, кад се оваГ по1ављу1е у свима видовима разумне свохе природе, т. ћ кад живи и умом и вољом и чуством. Наш Ге свештеник муж жене, отац деце, члан друштва, грађанин. Он живи свестраним животом своге разумно-наравствене природе. Но може ли тако да живи свештеник латински , кош Ге лишен права на женидбу? Не! он тиме кида нашветиГу свезу, ко1а га везуГе с друштвом. Он већ нте грађанин своГе отаџбине, но оруђе грађанске власти, или вошик оне чете. ко!о! командир седи у Риму и кош гледа, да помоћу ове оствари кад-кад далеко нехришћанске намере своге. Скоро сви католички листови вапиГу против таквог узакоњења, а вапи!у зато, што то нше догмат, ни!е божанствено установљење, већ узакоњење погединих духовних старешина, ко!е се по времену и нотреби мењало. До XI. века свештеници женили су се. А самовласна рука Григорта УН. кош 1 е видео, да свештенство прима многе грубе нарави оних варвара, ко!е мишљаше да просвети, потпише решење безбрачности, гледагући у томе Гедино средство , да одели свештенство од друштва и да га потчини 1едино1 сво!о! власти. Но зар смо ми сада у оном положа!у, у ком смо били 1едана1естог века? Требали и сада свештенству да се одељава од друштва, и може ли се по самом позиву оделити? И ако 1е оно понешто просвећавало љ УД е У средњем веку, оно 1е сада далеко остало од грађан-