Pastir

405

у овакве несреће, да л’ би тебе муж давао такве савете? Зар не би пре он потрчао, да те лечи молитвама и другим помоћним средствима? Док он беше снажан и силан, док имађаше слугу и слушкиња, новаца и богатства, ти му ниси тако говорила; а данас, кад га видиш у невољи, у ранама на постељи, како лако изговараш речи: рцм н-ћкУи глдголл ко Господг? и оумри! Ти ниси задовољна са земаљским његовим мукама ; ти хоћеш да истргнеш из уста његових богомрске речи, те да га тако оправиш и на вечне муке. Но шта хоће ова нова Хезавеља? Она шаље за мном конзуле, трибуне, — она прети. Паук плете паучину свогу.“ Њега протеруГу, но да ли се он покорава? Народ готов беше увек, да га брани и одржи на катедри. Три дана он чека, да се измени решење, но ово се не дочека и он оставља Цариград. Н>егови неириГатељи нагрну сад у варош као вог ници, кад би Ге отели на Хуриш, и заузму боља места и катедре. Севертан Гибалски усуди се и дрзне, да^ изађе на катедру и изговори ове речи: „Хован Златоуст нте имао никаквог преступљења осем лоноситости. Но ово 1е довољно, да се оправда његово прогнанство; Гер Бог све прашта, али поноситост никада.“ Жалостан беседник би пресечен у речи силном виком од народа, кош распаљен таквим говором Гурне гомилом из цркве и похита к цару Аркадту, да захтева повратак Златоусту. Вика се дизала на све стране око дворца. Цар и царица не знађаху, шта да раде од ужаса. Златоуст кога они протераше, беше сад Гачи од њих. На геданпут докле они дрхтаху у страху од вике народње, с друге стране поче Гако да се тресе земља. Сумње већ нте могло бити никакве: сам Бог осуђуГе неправедну пресуду, изречену над невиним архтепископом. Сазнање о свогог ништавности, грижа савести и ужас изненадни потреса слабо срце Аркадтево. Вика народња доводи га до бунила. Глас божиш, кош он чуГаше у том земљо п рееу, збунио га беше толико, да не знађаше ништа о