Pastir

449

наша, — данас се оне пале више по изнуђењу и као зато да се Гедном свећицом подмити светитељ, те да нам издеаетвуае код Бога опроштење грехова наших, па и ако ми то незаслужугемо, ниги се обећавамо, да у напред грешити нећемо Други део светковине са свим се Ге готово изменио. Наши су стари у те дане у свог дом убоге, слепе, хроме и сироте сазивали, пак су им своГу трапезу и гозбу предлагали, иа и наттмениш човек ниге се устручавао да те сво1е госте сам око стола послужу1е. Ево шта каже народна несма о вогводи Тодору кога крсно име у тамници Петра Мркоњића затече: Тодор се моли Петру, да га пусти на Бога на Гемца , да попроси и леба и вина, да нарани сужње по тамници. А кад га оваГ пусти. „Оде Тодор доле на чаршшу, „На чаршиГу тамо међ трговце. „У Тодора нигдГе ништа нема, „Разма гедна ножа позлаћена. „Он изнесе ноже међ трговце, „Трговци му цигенили ноже: „Та Гедан му два дуката да!е, „А други му три дуката нуди, „Трећи смисли и Бога и душу, „Те му даде четири дуката. „Дукат узе хљеба биГелога, „Други дукат вина и ракиге, „Трећи дукат сваке ђаконте, „И убаве оне Гасне свГеће, „А четврти дукат оставио, „Да дару1е сужње по тамници, „Ради Бога и крсног имена. Па како Тодор у славу напша: „0 убава лЧена славо Божча! „Свети Ђорђе крсно име мо1е! „Опрости ме тамнице проклете!