Pastir

455

свако праштање пред Богом и да сада ништа више не засдужуГу до страшне казне, коге ће их и морати скоро да снађу. Међутим он љубљаше та1 народ, он му пламено жељаше добра. С тугом и жалошћу дође он сад до горе Хорива у пустињи аравискоГ и затвори се тамо у Гедну пећину. Ожалошћен, потресен душевно за отаџбином и народом свошм, он се наслони на хладну стену у пећини и замисли се о судбини гадног народа свог. Но у таГ мах Гавља му анђео утеху, он чуГе глас Јеховин: „Илта, Илша! шта ћеш ти овде?“ Илига се одзове и рекне: „силно сам се заузео за име твоГе Боже сведржитељу, кад видех, да синови израшљски оставише завет твог , разрушише жртвеник, и пророке твоГе поубшаше мачем. Та оста данас сам — самцит, па и мене већ траже, да ме смакну с овог света.“ Господ му на ово рече, да изађе из пећине и стане на гору. И кад ово учини Илига, нагеданпут започну се страшни ио1ави. Захучи ужасна олуга, од коГе се горе потресаху и камење расиадаше. Но Илта не чу ништа да му Господ говори из те олуге. За олушм започе се земља да тресе, Но и отуд глас се божиш не чугаше. За овим се диже пламен на све стране, но из пламена гласа не беше ни каквога. На послетку дуне тихи ветрих, и у овог тишини допре глас божиш до Илиге. Илта сад тек разуме, да Бог шпе само грозни судша, кош олушм, земљетресом и огњем поражава безбожнике, но да Ге он Бог и милосрдан , кош и ако казни људе, опет их не казни из освете и љутине, већ по милости -- казни их не зато, да их погуби, уништи, већ зато, да их исправи, спасе. И Бог тада рекне Илиш: „казнићу га Ахава за његово упорство, али зна1 и то, да у земљи израшљско! нше шш сасвим пропало богопоштовање, да се тамо находи шш седам хиљада људи, кош се нису клањали Валу, ни приносили жртве киповима.“ Речма овим утешен Илша, врати се опет у земљу израшљску , да изнова учи народ, да изобличава безбожност)