Pastir

491

штеници, учествугу и у другим већим, државним састанцима, биваГу народњи посланици, општински одборници, па решаваГу наГважнта државна и општинска питања. А све ово даГе свештенику могућност, често се саста1ати са свошм парохиганима , нагледати њихово морално и религиГозно стање, исправљати њихове слабости и погрешке, унанређивати њихову вољу у добру. Чинити све ово само у 1едне недељне и празничне дане у цркви, тешко ге, па по готову и немогућно. Хер прво, људи ретко долазе у цркву, а друго, ако и долазе, то чине већином старешине кућевне а млађи геднсм или двама свега у години. Међутим у честим састанцима са свошм иарохиГанима, у дому свом или њиховом, на каквом општем годету или весељу, згода ге да његову реч чуГе и старо и младо, и мушко и женско. Наш народ и сад прича. како су им неке старе попе лепо носили водицу; како су по неколико дана уз велики иост ишлн из засеока у заселак, те учили народ и исповедали; како су том приликом носили неке књиге стироставне , и причали по њима, шта ће бити с овим светом нашосле, шга спасава шта ли убта душе људске, и како се треба Богу молити. „Нте — веле — хтео оваГ или она 1 попа изаћи из наше куће, док сву нашу чељад не научи, како треба да се ирекрсте и шта у том да изговоре.“ „Памтим, као да Ге 1уче било, — говораше Гедан средовечан човек у Шумадиш — кад ге дошао први пут нашоГ кући поп Неша да преноћи и да сутра исповеда у нашем селу. Он нехте заспати у вече, док и мене и другу чељад ио кући ни1е научио да се лепо прекрстимо и изговоримо: ва име оца и сина и светога духа. Кад нам Ге скупљао три прста на руци, он говораше: три ирста — то значи наша света Трошца. А што их треба угедначити, то ге зато, што су сва три лица свете Трошце геднаке славе. Причао нам Ге и о нашим заветинама, о животу знаменитих светаца наших, зашто се у 1едне дане ради а у друге не ради. А после