Pastir

526

ШТДМПАРИГД НИКОЛЕ СТЕФДИОВИВД У БЕОГРДДУ.

они уживагу Гедна иста права, па ако по кадкад она1 к с слаби1им белешкама не захвати Гош и побоље местанце! Но како би то лепше и корисниге за ваљане ђаке и за нашу земљу било, кад би се у нашо1 богослови1и завели научни степени , као гато се то махом находи и у другим страним заведењима богословским. Степени ови могли би да буду: 1. Слушалац Богословше 2. Ученик вогословше 3. Студент „ „ „ 4. Кандидат „ „ Ове степене ваља да подељу1е цео колегшум богословски и да их да1е не по Гедном само успевању ученика у предметима школским, већ и по мери посештавања школе и цркве, по нарави, характеру, 1 едном речи: по мери и оцени свега оног, што се као добро налази код Гедног духовног питомца. Па према овом ко Ге одпуштен из богословиГе као слушалац, нека губи право на чин свештеника. Ко 1е свршио као ученик богословиГе, нека нема права на рукополагање бар за 5. година од дана, одкад 1 е изашао из заведења. Студенте рукополагати одма кад се 1аве, но тек у таквом случаГу, кад кандидата не би било; а докле год ових има и хтели би они заузети ову или ону празну парохиГу, то нека Ге свагда њима првенство и нека се пре они понуде. Код оваквог узакоњења не би сваки без разлике трчао у богословшу, да тек прође кроз њу и да дође до права, да може имати цигурно парче хљеба, већ би долазнли људи с искреном жељом и тврдом вољом. А_ ово би било Гедно гако гемство, да се Гош од школе 1аве ваљани људи као будући свештеници — пастири народњи. (Наставиће се).