Pastir

598

за њих милостиња. Хедан кнез њихов у ирастаро време обично 1 е говорио: „молитва ириближава к Богу тек на половину, пост доводи до врата неба, а милостиња изводи пред лице божиге. Хаџшлук Ге четврти и иоследњи религшозни догмат Ислама. ОваГ, као и милостиња, ниГе нешто од своГе воље, већ се ставља у дужност свакоме. Сваки Мусломанин мора макар гедном у животу, да поеети Меку лично, или нреко кога из суседа свошх, ако би га нешто здравље смело, те неби се смео сам одважити на тако опасан и даљни пут. Од хаџи1лука ослобођава^у се само они, кош нису пунољетни, или су идиоте и ума лишени. Знамените црте мусломанског путовања на хаџтлук, постадоше познате тек од времена чувеног Бургарта, т. ћ од иочетка садашњега века, а до тос времена беГаху у Хевропи чудновате приче о ћави, гробу Мухамедовом, па и о самом хашџилуку. Источно арапскв легенде- Да би пмали по1ма о значаГу сшиу оних церемониГа, коГе се чпне од стране хаџша у Меки, нужно 1 е да се предходно познамо с источно-арапским легендама о ћаби, њеном црном камену ( макам ) месту Ибрахимовом, и бунару Зем-Зем. „Адам и Ева, кад их изгна Вог из раха, разиђоше се по разним странама — он на острво Цепгон, а она — у Арабшу, на брегове црвенога мора, где се находи сад варош Џеда. Двеста година живљаху они раздвогсно док напослетку из призрења на њихова пока1ања и страдања, дозволи им се да се могу видети на гори АраФату, близу до садашње Меке. Изнемогав од дубоке и тешке туге Адам подиже руке своге к небу и замоли Вога, да му дозволи имати жртвеник по образцу рагоког. Молитва Адамова би примљена. Скишпа или покретни храм, коги беше склопљен од белих облака и кога подржаваху анђели, спусти се на зеиљу и стаде управо испод небеског свог подлиника. Адам одма приђе к том жртвенпку и отпоче се молити свакидашње и обилазити га по седам пута на дан, по примеру анђела, коги то исто чине на небу. Но кад Адам издану, тог часа нестаде и жртвеника; вероватно да Ге одлетио на небо. Сит, син Адамов сазида други од камена на том истом месту и по оног слици, као што беше први. Но и његов жртвеник пропаде у потопу. После неколико година, кад Агара с Измаилом умираше од жеђи у пустињи, анђео ископа бунар или извор Зем-зем, коги постаде светињом од тога дана на и данае. Наскоро за овим два чввека исполинског племена, Амаликићани, тражећи изгубљену камилу, натрапаГу таГ бунар и вода из њега тако им се допадне, да они преноће ту са целим племеном свогпм , оснуГу овде варош Меку и узму Исмаила и Агару под своГу заштиту; но наскоро их растераГу домородци