Pastir

673

држава на балканском полуострву, и да Ге срећом краљ и цар љен Душан мало дуже поживео, можда би се и она политичка идеха, ко1а води сво1е порекло Гош од Милутина, потпуно остварила и учинила, да Србша буде усредсређена тачка (центрум) политичког и црквеног живота свшу Гужних Словена. Турци тада неби могли доћи у Европу, нити би Словени балканског нолуострва дошли у њихове руке, али ерећа и овде непослужи Словене. — — — Душан, видећи моралну и политичку глабост Византше, шш пре него што ће се венчати на престо сриски. изГавио 1е ону исту мисао, когу Ге после свечано венчањем оправдао т. Г. мисао коначног оделења сд Грчке и раширења граница државе срнске. Он Ге имао већ у свошм рукама: Албанигу, Епир, Тесалигу и сву МаћедониГу — земље отете од грчког императора; али за нотпуно остварење евошх политичких планова и угединења Грчке са Србишм, то нше било доста. Њему ге нужно било пре свега, да узвиси сво1у личност пред народом и суседима овошм, за тим да потпуно обезбеди иравославље у Србиш од насртања римске куриГе, на тек онда да нрогласи независност Србше и српске цркве, од Грка. Дакле њему Ге нужно било да се нашре изнутра у самоГ држави осили и утврди, па онда да отпочне своге политичке планове остваривати, —што Душан и учини одма, чим ступи на престо српски. Премда се црква шш од св. Саве сматрала као независна, при свем том архшепископи њени, избирани сабором ерноких герарха, обично су утврђиванн били у том звању од цариградског натршара. Душан Ге желео да сасвим ослободи српску цркву од те церемонше грчке. Осем тога да би утврдио за себе нрисвогени назив цара грчке земље, њему Ге нужно било да освешта ту титулу одма при венчању на царство , и то неким већим аукторитетом патршаршким, ког у оно доба српека држава ни1е имала. Употребити за таГ посао цариградског натршара, Душан нше ни мислио.