Pastir

675

1 им ирееељавањима у Аустри1у, без сваке нужде и потребе, учинише, те српска црква потпадне под власт грчких Фанариота, и достоганство патриГара српског — та последња нада изумрлог Српства — продано буде патриГару цариградском. (Наставиће се.)

Вера н разуга. (По Силвестру.) Има у свету много предрасуда, коГе се но кадкад дуго и за много сматрагу за праве и нагочевидниге истине — само зато, што их људи примагу за такове, а неће да их претресу и измере сопственим свогим умом и опитом. Оваквим се правом користе нарочито оне нредра суде, коге иду у слози са духом времена, или стоГе под заштитом људи, кош више или мање има1у уплив на мишлење других. Да би се човек ослободио од оваквог рода иредрасуда, коге владагу у извесном друштву и сталежу нужно ге да има не само начина но и смелости — самостално и везнристрасно ироналазити' истину необзирући се на то, како су њу већ 1едном примили и признали други, нужно ге да има слободе, да после — кад већ нађе правац, — одбаци нредрасуде, и на место њих подметне истину, па ма да би зато и потребне биле иовелике жртве од њега. Но чинити ово, наравно, ниге по себи лако; далеко Ге лакше ићи у слози са погледом и мнењем других, него ли се узвишавати над њима; далеко Ге лакше пристагати на готово иа макар то било и лажно, него ли се борити, ићи против њега, — гер 1е лакше по готовом путу и у за стопце ићи за другима, него ли крчити нову путању, на кошг нас може бити не само неби нико потпомогао, већ шта више, нашло, би се и таквих, кош би се постарали да нас збуне, смету. Ево због чега се предрасуде, коге траГу у извесном друштву или сталежу, распростиру твко ласно, а требе со тако мучно.