Pastir

683

треба да се односи човек ирема тог дељи? Као суштаство слободно-разумно он мора к њо 1 да тежи, он мора да д а одговор да ли Ге к њог тежио и у каквом ге степену била та тежња, — Гер наравствено-разумно еуштаство у исто Ге време и одговорно. По сили ове дужноети, ниГе ли човек обвезан да употреби сву могућу снагу, да се користи свима могућим срествима да постигне ту цељ своГу ? На њему лежи дужност да живи у погледу на своГу цељ. да васпитава своГу мисао, своГа осећања, свогу вољу с обзиром на њу; а све ово он ниге устању да учини без правог знања своГе цељи, свога бесконпчног идеала. А кад Ге тако, то зар ниге разум дужан да се користи свима могу* ћим срествима, да би придобио познање о цељи свогог? И ако он сам собом неможе да дође до тога, то зар шпе дужан да потражи срества ван себе и да се помогне са овима,акоих већима? Били било паметно са стране разума, да изгуби из вида ова срества или да нх сасвим одбаци ? Нека разум сам по себи и неби био у стању да позна натприродан свет, но излази ли из тога да он и непостош. кад га неможе да обухвати разум? Зар неби то било налик на то^ као кад би Га на том основу што немогу да видим сопственим очима Америку или други кош део света — отпочео доказивати, да ниге могуће знати о њог ништа стварно, и да разбирати о њо1 значило би зидати празне маште, кулу у облаку И Т. Д. (Наставиће се.)

Но рећи ће ко: „шпе истина да сви свештеници наши само зато ишту и камче, што их на то приморава нужда и оскудица: ми знамо свештеника, кош имаГу огромна имања, иа и лепе приходе парохшске, но опет зато у искању и камчењу нису ни наГмање изосталн од оних сиромашних, па ако

(Продужење.)