Pastir

2

лили , како 1 е то , и поради рачуна, и поради саме потребе око издавања листа, тешко и претешко ишчекивати новце доцнше, (па гош добро и кад би их дочекали) па смо зато дали себи за правило — недпвати вшие па вересту , и лепо молили нове сво1е уписнике, да пам ттри уписивању и новце итаљу, те да се тако избегне и онат сувишан труд због преписке око новаца; а и оно често камчење и поискавање предплате и дуга, коте чине по злоудноГ судби и други наши Гавни листови и коте смо чинили и ми у нрошлоГ години више пута, па и ако се нисмо ништа са тим користили. И остаГући верни овом свом новом начелу , ми нисмо могли онаг већи брот приГављеннх лица сматрати за своГе уписнике, а са 80. предплатника започети издавање листа, не би било ни корисно пи према нашем стању благоразумно. Поред тога требало 1е имати и редовних сурадника, те да. лист излази уредно и с пуниГом садржином ; Гер Ге ово главно од чега зависи опстанак гедног Гавног листа. У почетку прошле године. одкада наш лист броги своге суштаствовање, паза читавих еедам месеца лист Ге наш излазио тачно и с лепом садржином а то зато , што смо за то време имади довољно сурадника. кош су више за љубав, него за илату потпомагали нас у раду. Алн и љубав има свогс границе. Ово велимо тим пре, што Ге код нас мало књижевника, коги би могли (као што то бива у другим срећншм земљама, где људи имаГу осигурано своГе материГално стање) радчти само из Гедне љубави спрам науке, већ сваки ради кише или мање с погледом, да му таГ рад поред моралне, донесе и материгалну награду, и што но овоме шне било ии могуће задржавати људе и даље на раду, кош им ову другу награду ниГе могао доносити. Те тако лишени помоћи са стране, а оптерећени многим другим званичним пословима, ми у последње време виђали смо и сами, како Ге наш лист мало по мало слабио и неуредно излазио, али смо га ипак издржавали с надом , на бољу идућу годину. Но кад