Pastir

130

зато реши ее оставити своГе место рођења. Он се удали у СоФшу, где се иастани у кући градског неког свештеника, по имену Петра. Гостољубиви свештеник, радовао ге се благонаравигу и нослушности младића, и иоучавао га 1е ио могућству свом у светом писму. Наставлења нису остала безусиешна, што Ге Ђорђе доказао доцниге нс само речима но и делом, 1ер као што и по речима Сиаситеља „Шможета грлда у к Р и| ’ ИС/ * керх^ горм сгоа , ниже к;киглк)га скћгилникд, и постлклклкЈта егш пода сп^дома: (Мат. 5, 14—15) исто тако и младић накпосле немогаше се сакрити од света. Мусломани, кош познаваху Ђорђа, са завишћу гледаху на добри Ђорђев живот, и свима силама, стараше се придобити га за себе. Да би достигли своГу цељ, они изберу 1 едног од своих улема (учених), научног у њиховом закону, красноречивог и искусног у препирању, и пошљу га к Ђорђу на разговор. Лукави законик донесе му злата, и понуди га да му салиге од тога неки украс и чашу за пиће и обећа му добру награду, а да би младића довео у расноложење спрам себе, донесе му и Гестива, и започне с’ њиме оваку реч: — „0 кад би ти младићу одрекао се своге вере, когу цео свет угњетава, и хтео примити — нашу веру, веру благу и лаку! ти би задобио велику славу, тада би се могао оженити ћерком аге градскога, наследити град, богаство , и тим начином учинио би се ирвим човеком код нас у граду; сви би те поштовали и клањали се пред твохом лепотом. Зар хе вредно, да ти, са прекрасном лепотом твогом останеш у тако бедном и ропском стању ? Не, ти си рођен, да те млоштво слугу окружава и служи.“ Саслушав ученога, Ђорђе рече: „благодарим на свима твошм добрим жељама; само ми кажи истину о свему што ћу Га тебе запитати; 1а сам већ слушао о теби, као о човеку, кои добро зна преимућства ваше вере. И тако дозволи да те