Pastir

225

Попа нема куд, прмегне раменима и рекне: „добро браћо чека ћу ваљда ће се Бог смиовати те ће до године родити.“ Хест ал до године исто тако, па понегда и горе, и више пута по две-три године у застопце неродне. Свештеници отлажући по молби људи купљење бира на родниге године, на последку одпеваГу себи „вВдт посл^днаа лгстк горшдд пгркихг.“ — Људи за време оскудни година задужили се до ушиГу, купугући рану. Сад или ће се одуживити овоме или ономе кош ш 1е увреме глади приватио, — или ће враћати изузету рану у општински кош, — или ће напоследку исплаћивати толико годишњи бир свештенику? Да се замислити како Ге у том случаХу и људма и свештенику, и нико неби кадар био представити ту еензациГу коГу свештеник производи када долази пред кош да сво1у заслугу изузме. Изишло сво живо из куће голо и босо, па гледа на попу као на нагвећег душманина, а има и право, Гер му поеледњи остатак односи онога, што ће га преранити, и живот му бгедни одржати. Жалостни свештееик, кош ће можда другог дана Гавити се речеиом дому евоим наетирским гласом, каквом се одзиву има надати, кад у њему сматрагу свога оличеиа душмана, кош никаква осећања нема. На ово ће ду можда млоги рећи: па зашто свештеник тако поступа са свогом паством, зар се њему не може да коме баш сасвим и поклони ту заслугу нарочито кош ге сирома? Та свештеник, кош 1е позват да у невољи тГеши бгедног, зар га он сам мора цвелити? Ова 1е примгетба заиста на свом месту и не треба нико да мисли да свештенство нема нуждног еа учешћа у судби своГе пастве; но треба ее обазрети и на то, да ли треба и свештенику живити и какав ге и ње _ гов материгални положаГ? Остављен на благодушиГе света Гедва половину заслуге прикуии, остало пак ако и неће принуђен 1е поклонити па и опет кажу по неки „поп Ге џимриха и тврдица и куд год иде све само иште“ па Гошт неки доста пута о трошку попе сладко се и на смегу: како

*