Pastir

282

узбуђуГе у свима страх и опасност за свогу имаовину, па и за сам живот. Где има лопова тамо нико неможе бити сигуран од њих, и сви се находе у већем или мањем страховању. Зато 1 е напглавнта потреба и суштаствена дужност сваког друшства, да међу свима свогим члановима подхрању1е и снажи чуство уза1амног уважења према имању ближњег и да строго казни све видове крађе. Често крадљивац, кош Гош ниГе окорео у свомн злог навици, извињава себе што га сиротиња ба!аги на то гони, или што он има мало а други много, и да он са оно мало што од ближњега украде неће ближњег у пропастити, а овамо ће себи помоћи. Али то по људском наређењу не бива да Ге Гедан сирома а други богат. Хедноме Господ даје пет таланата, другоме два а трећем Гедан, свакоме по његовоГ способности. (Мат. 25, 15.) Зар по његовим премудрим цељима непостаГе Гедан сирома, а други богат, зар он Хедног непонижава а другог не подиже. Дакле у негеднакости богаства треба свакад имати на уму да 1е то распоређење свевишњег промислитеља, па зато се и треба покорити вољи његово1 ко1а и у овом другом д1ествуГе по премудрим и благим, премда и не свагда поњатним за нас плановима. У тебе Ге мало? Благодари и за мало, 1ер 1е и оно дар божиш. Богаство налаже на човека многе и тешке дужности, захтева од њега да Ге особито смотрен и благоразуман при употребљавању имања, и често подвргава богаташа строгоХ одговорности. Коме 1 е много дано, од тога ће се много и искати: то 1е — закон правде божте. Може бити, Господ те Ге по свошг благости и провиђењу учинио сиромахом зато, да би се ти при мањем имању сачуво од многих грехова, кошма би се мого подврћи при већим средствнма и удобностима у животу. Зато дакле уме1 с мадим располагати као што ваља па нећеш, пожељети већег, по речма апостолским: ИмХ;кфе пиф^ и одХјан п, силш доколни вг?дема (I. Тим. 6, 8.) У сваком случаГу и закон божш и закон савести и здрави