Pastir

284

И зар ниГе могуће друкче обогатити се, но само крађом, преваром, лажом и разним лукавштинама, ко!е су скопчане са вредом за ближњег? Лопов Ге увек сирома, а зашто ? Зато, што с неправдом стечено имање, немагући на себи благослова божшег, брзо неста1е; лако долази, па лако и одлази, шш шта више однесе са собом и оно што Ге с муком стечено. Хиљадама искуства доказано Ге: да све оно „што Ге ђаво донео ђаво Ге и однео.' ,{ Бог Ге дао човеку снагу да ради и штедром га 1 е руком обасуо многим благама у природи коГа он може са сопственим радом уживати. Потоме сваки Ге дужан, да набавља себи што му 1е потребно за живот законитим средствима, да се сваки у савршава у свошм силама и да се усрдно труди и добро влада. СвачиГе поштење, искуство, и трудољубте оцењугу људи и невидљиво сам Бог награђуГе. И блудни син, расточив имање, коГе му Ге отац дао, радиге 1е пристао да Геде ону храну, когу су свиње Геле, него да крађом набавља себи храну. (Лук. 15, 13 — 16.) Његов пример свакога нек опамети кош ге несрећом пао у сиротињу. Ко се решава на крађу због сиромаштва, таГ треба добро да се размисли да ли његова сиротиња непроизлази од њега самог, т. 1е. од тога баш што краде? ПредстављаГући себи да 1е крађа боље, лакше и брже средство, да се на туђ рачун обогати, он неће да поштеним трудом набавља себи храну, него се предаГе лењости, шна ге мати крађе. Но нека се он мане крађе и нек се усрдно лати посла, па ће се тада уверити да са благословом божишм неће никад у крагње сиромацјтво пасти. Особито у садање време кад се плаћа скупо, и човек трудољубив може хранити и себе и своју породицу, па Гош шта више моћи ће оставити што-год и за црне дане у животу. При том кад с поштеним трудом зарађује себи препитање, њега ће сви уважавати и пазити ; његов ће рад и услуге и богаташи ценити; његова домаћица и људи, кош га познају, свагда ће му готови бити указати