Pastir

325

са слободе своГе, но што се већма њему радовао, све га 1 е већма клети душман немилице гњечио. Бедна раГа, шта данас она ради? како слави ускреа свога ? Место да у храму божиГу пева, проводи Гадна раГа и данас Гош ускрса свога у мрачноГ тамници. Заман се окреће, заман тражи брата по Христу и крви, али опет не може а да потмуло не прошапута: Христос васкрсе.\“ Тужна 1е раха у сужанству своме оборила главу о злом удесу, о прошлоГ срећи свошг , — мисли и стрепи, моли се и нада, да ће и њог ускрснути Бог. Но зинуше прангихе са бедема турских, дадоше од себе самртна гласа: раш. тужна, раГо, ти си ров\ Роб.. роб.... шапута раГа, па.... докле? Помену Бога, прекрсти се, и — тешки ланци, што му окиваху од глади изнурено тело, зазвечаше, зазвонише тужно, и — на глас ето отвараГу се већ тавничка врата, те царске двери у рашном храму, улази у тавницу мрка погледа тавничар, таг рашн свештеник: носи у десници свећу а у левог нешто хљеба и воде, но толико само, како ће и онако напаћени сужан гедном на тле пасти , да никад више не устане.-„Ускрс 1е данас, па морам да те чувам, да се како не обхедеш раш! Гер велик 1е то празник, знаш, ускреао Ге Бог, па треба да се причестиш само, тужна раш!“ чуху се норуживе речи излазећег тавничара. Тако дакле Гедна ра1а — и сад окована у ланцу — проводи уекрса свога, а пето столетни стражар боде га и сад као Худа Христа, биГе и чува му гроб његов. Но неће дуго потраГати , а грануће сунце иа истоку, и — указаће се весник слободе, та1 анђео божи, послат од Христа, да развали гроб, и уекрсне сужња турског, ту бедну раГу, мученика Христовог. Стражари ће од ужаса понадатн доле и побећи безобзирце завичагу свом, да причаху старом каГаФИ чудо чудеса!! На гробу рашном изннћн ће дрво хришћанске слободе, животворни знаци часнога крста.