Pastir
538
Но поштовакн писац „Световида“ ето шта свр тога у колико се на крпитп може глаголствуГе: „Зар ни1е звање свештеничко као служнтеља цркве Христове и државе у друшгву човечанском — народу и држави као звање члана суда окружног потребно и нужао ? Т,есте заиста ако ћемо право рећи поважноети и потреби са његова достоганства њима равно ; па да треба и евештеницима као члановима плату известну дати.“ Мп смо о том као што напред рекоемо, врло ограиачено у „Иастпру“ за онда казали,а томе нам 1е дала повода сзгава протогереТа на светоГ АдрегекоТ скупштинп. Но задржали смо себи право о том на евом меету н у своге времо обширниГе говорити. Поштовани г. допиениче. Ми вам ипак кажемо да нисмо зато, да се свештенетву награда систематизира, и да евештенетво дође у Гедну категоригу са чиновништвом , што се награде тиче. Ово наше уверење подГеднако дели с нама сваки онаГ коги изближе познаГе наше прилике и позив свештенички. Ми нисмо ради да нам свештеници буду господа гш плати, не зато, што они то везаелужуГу, и што би то за њп млого било. Звање 1е свештеничко велико, и позив њнов далесо 1е већи и значаши, него ма ког у држави чиниоца, иа према томе свештенкци треба и да су вагрзђеии. Но ова награда не мора оним путем ићи когим и чиновннчка. Ми смо ради да свештенство Српско као и досад буде свагда с наградом, и у народу оно што се од њега очекуГе. Ти сн пошт. г. у ередини нашег народа и познат сп скроз са стањем његовам. Обележи нам дакле еаш прост варод. Какво му Ге накешће у дому. Како слава и евадби, како мртвима подушиГа пздаГе. Кажите зам ветрошили он немилице и евоГу снагу и имаовкгу на оно што се може с много мање обићи а еапротнв сам са свогом породицом или гладуГе, или мученички животари. 0 томе има сваки уверења коГе живио у народу , коГе имао прилнке бити на елавп, свадби и даћи. Кажите нам по души непричаГули гошт родитељи деци евоГоГ о вампирама и вештицаша. Не проиадаГули толики радни дани наиме неки свеченика; као бели четвртака, водени вторника, ВратоломиГе, Прокопља, и. т. д. И нетрпили народ у сваком погледу грдне штете са оваки и подобн предрасудни поступака. ? Свештенство и нико други ниГе позват да обавештава људе, и одвраћа их од ови штетеи и пагубни навика. Ми дакле хоћемо да свештеник српски не само у речи но п у делу , буде свугог обштини прави учитељ, и искрени учаснак у