Pastir

564

тамо где су поникле смутње. Њему испадне за руком те умири узбуњене а поврати опет оне униш што отпали беху од ње. Беседа му се одлику1е лепим наречшем и вештином риторичком, ко1у 1е овом приликом изговорио свештенству на латинском Гезику. Ова побуна народна, беше последњи покупш да се понаште свезе са унтом у Гепархиш мукачевског, Гер 1е народ желео да пређе опет у правоелавље. Од тада па до данас у колико нам Ге познато, не беше виче покушага да се избаци власт униге. — Врсни ревнилац униге Маноио Олшавски, коришћаше се особитим милостима царице МариГе ТерезиГе. Осем оне тисуће рашских Форината одређених и утврђених за његова предходника у виду потпоре рад издржања гепископске столице, — он примаше сваке године из држанвне благашице потпору за ГепархиГално свештенство по 2.000 р. ф. придаваних из државне благашице, а из особитог црквеног Фонда. Поврх тога Марига Терезша, у издатоГ грамати од 1751. г. Заповеди да се на рачун државних трошкова подигне у граду мукачеву каменити двор за овога владику. Вечити споменик честита усрђа овога владике би довршен у 1756. г. а то 1е грађење цркве Мариге — Повчанске, ко1у ге почео да гради у 1731. г. владика Ђенади1е Бизанцта. Усрђу овога владике ваља нам приписати и грађење цркве уз монастир светом великом Василту, кога и сада постош. Овог Ге цркви положио први камен у темељ владика Маногло 1749. г. кад ге свладао незгоде што му метаху завидљивци у његову предузећу; тада ге ревнилац славе божи1е успео да побуди и удругих благочастивих људи саучешће у своме предузећу. (Продужиће се.) у Неколвко ревв Нашим свештеницима и учитиљима. Кад оно пре кратког времена издадох позив на другу књигу народњих песама, и одредих половину лрихода од те