Pastir

141

да штити свету цркву и град, ове ноћи отидоше на небо а то значи, да нас 1е оставила милост Господња и његове штедроте и Господ хоће да преда град нашим непри1атељима.“ Цатршарах показиваше и људе кош видеше чудо. Кад Ге ово саслушао цар, он се обнезнани и пане на земљу, те га мораше да поврате ка себи поливањем мирисавих вода. А кад цар дође ка себи, патршарах га опет поче убеђивати како му ваља изиђи из града; то исто чинише и бољари. „Ако 1е то воља божи1а говораше, онда куд ће да се бега од његове срџбе!? Колико ли ге царева пре мене великих и славних пострадало за свогу отаџбину,- на и Га последњи нећу зар исто тако да учиним? Не, Га ћу овде да уагрем заГедно с вама.“ Другог дана кад пуче глас по граду о знаМсњу, народ Ге „умирао“ од страха и ужаса. Патригарах га Ге крепио да негуби наде, већ да се ослони и узда у Бога Господа.... и људи се скупљаху ка црквама божшм те мољаху Бога да се смилу1е на њих.“ (Продужиће се.) Гх/ Српске Катихезе еа осеову смнодалеога катнхнзиса. (Од проте Н. Беговића.) (Продужење.) 2. Бог 1в силан Шта Ге сторио Бог? Кажи ти Вошне! — Нево и звмљу. Од куда добиваГу људи храну сво1у ? Кажи ти Милошу / из земље. Што ради тенсак да му крув роди ? Кажи ти Бранко ? — Зашто 1е илуг ? Што ће мотика ? Тако! земљу треба узорати, мотиком орање накопатн, поравнити, да шеме може никнути. Што 1ош треба да теме никне? Може ли из суве земље ннцати теме? Не може,трева кише. Тако. Шта шш треба да сгеме расте и сазри? Кажи ти Огњане! — С унца. Тако, жито сазри само у љету. ДГецо! то све помаже силни Бог! Зато рече Србин: „У име Бога — кош се небош никога.“