Pastir
197
обича1у нашао Ге за добро п ова1 храм разорити до земље ио разорењу КиГева. За дивно Ге чудо, како ее Ге св. Софиги сачувала овог. Можда неверник уплашен св. мапсом, о кошг смо говорили и одбпген необоримом п нерушимом стеном или дуварем оставио Ге ову на миру из страха? Другу на истом месту основао Ге киГевски наместнпк, кнез ољшински Симеон Александровић. Носле грдног пожара 1702. год. она Ге опет обновљена. 1106. год. уњ сарањено ге тело кигрвског во1воде Хоња Тимотића и жене му Маре. Садања црква дуга Ге са олтарем 22 хв., широка еа крстообразношћу нли прптворима 20 хв. а висока 7 хв. Од крова до крста средњег кубета 15 или свега 22 хвата. 1а ее гош гедном поврати у олтар, да се поклоним маГци Божигог у олтару, когу су Анђели извагали пред св. Алимпи1ем на очи свигу грчких художника, и ми одосмо настоГатељу, да га замолимо за ризницу. Његове су ћелиге, кад се изађе пз лавре лево или Гужно од звонаре. Ми чекасмо дуго, док му Гедан млади послушник достави. ОваГ честни монах изађе и пошто се братски поздравп са оцем посла нас са овим послушнпком скромном младом, архвмандриту. Овога су ћелиге од ееверне стране од лавре. Оваг послушнпк читаше пред вратима неггу дугу молитву Гасно; пошто се неодговори амин он ге гош гедном повторн и тако трећн пут, Гер ге баш био заспао оваг предобри архимандрит. Он одговори из собе амин , и оваг уђе. Овде се нелупа у врата но оваква молитва чита се и чека на амин. Ова! предобри господин пође с нама У лаври отвори нам ризницу, коГа сва беше напуњена златом и драгим каменом. ОваГ предобри човек пигаше ме о нашим стварима и о Србима врло шного. Сажаљеваше о робству Срба и он 1е врло речит, искрен, добар, учен, ни узми ни остави, што наши кажу, но као мудри игуман. 18 великих сребрних судова, позлаћенпх изнутра, беху напуњени св. миром. Пет оваквпх 1е дано поч. епископу Србу Ковачевићу да у Срби1у донесе са многим новцима, коГима цркве да се помогну. Он ме за ово питаше , но Га незнадо ни речице одговорити му, причаше ми, како су га мрзили у Бечу, ђе су се и они 1ако молилн Богу, да се ово св. миро православно, избави из руку римокатолика те да дође у Срби1у. Овде беше старих еваађеља сва у злату и дипшантима, крстова и кандила од самих дп!зманта , одежда саливених од злата и сребра, штака, капа, круна епископских и богатства, коГа превазилазе описања арапских погета у тисућу и гедно! ноћи. Тако се блистаху, да чисто очизаслепљаваше. Кад сам се начудио и кад сам се свега овог до сита нагледао говораше ми, да одем, кад у Москву дођем, у сергиГевску лавру, коГа