Pastir

202

и достснанетву , за обштност и поГединост, ови оцењу 1 у, и Гедан другом предпостављаГу, тако Ге и са скуповима и зборовима. Наш 1е данашњи састанак на!знатни 1 и и нагважниш у целом човечанству; 1ер нас овде на земљи прави људима; он нас учи и посвећава, умекшава нам нарави и ћуди, а на оном свету доводи у блажени, вечни и свети живот. Па зашто смо се сабрали драга браћо, на овом двогако светом и благословеном месту ? На ово и не треба одговарати, већ само показати прстом на ову гомилу расутог камена, на оваг прости и неизрађени матершал, и из овог закључити на дивље и несвестно човечанство, коГе нема вере и цркве, коге нема свошх храмова и скупова и кошма се немогу однети речи преблагог Христа Спаситеља „где се два или три у име моГе саберу, ха сам по сред њих.“ Ми смо се дакле сабрали, да се освети ово двогако свето и нагблагословениГе место , место наше светиње и вере; свете крви и народности наше. Сабрали смо се да осветимо и приложимо те да створимо и украсимо цркву, свети храм, из овог грубог и неотесаног матертала? Ово се на лицима и из очиГу ваши драга браћо види. Али казати о цркви нашог као гедном делу десетину милиона душа србаких, потлачени разним народима, а не рећи о првоГ нашоГ цркви, основаноГ 1ош светим апостолом Павлом пре 1830 година у свим србским земљама, као: Словениш, Банату, Бачко!, Барањи, Срему, ковиљачкиш, да спусте темељнп камен н да ова 1 освете. Света хе бнло и сувише па и из удаљениГих места. Али пре освештења пзговори г. намесник Ивко Поповпћ дивну и прекрасну беседу , пуну узоритости, знања и патриотвзма, коху добисмо на велика поискивања наша н ево Ге овде стављамо да 1 е као узор 1езгровитости напечатате у вашем сваког поштовања заслужном листу. Колпки хе утпцаГ имала беседа, хасно се види из самвх прилога на темпло црквено. Ту не треба другог тумача да вам се наводи до тог: да су и по 20Дћ. похеднне личности прилагале. У Лознвцп 20 Априла 1870. год.

М. С. Милојевић.