Pastir

375

и прећаше пропашћу. У тако опасном положаГу Павле са урођеном му озбиљношћу и скромношћу окрене се онима кош су у лађи били, нашре прекоревши их, што га непослушаше, а после са утехом, да нико од људи неће погинути због пропасти лађе. Анђео Божиш, кош се 1авио Павлу рекне му: „не боГ се Павле! ти ћеш изаћи пред кесара, и ево ти ге Бог поклонио све кош с тобом оуту!у.“ Тринаест дана и ноћи витлаше таласи лађу, и тек четрнаесте ноћи лађари примете како се умаљава дубљина воде, што 1 е показивало на близину обале тврде земље. Зато бо 1 ећи се да не наседну гдегод, баце ленгер и очекиваше Гутра. Поткрепивши се раном, по савету Павла, путници у свануће спазе земљу, подигну ленгер и упуте се к обали. Сви, 246 путника били су спасени. Кад Ге лађа насела била и ночела ломити се, сви срећно испливаГу на обалу, и тада виде, да су избачени на острво Малгу. Островићани човечно су дочекали пострадавше, особито Ге љубезно предусрео Павла и његове сапутнике начелник тог острва, римљанин Публи. За његово гостопримство Павле му Ге одблагодарио излечењем болесног оца његовог. После тромесечног бавлења у Малти, по свршетку зиме , Павле пређе са сапутницима свошма на александрикку лађу, коГа ге зимовала на острву. Дошав у Сиракузу, пробаве ту три дана а одатле се упуте у Путеоли. Одавде су већ сувим отишли у Рим. Римски хришћани изађу им на сретање до апиГеве ишаце „Три гостионпце." Спазивши их Павле заблагодари Богу и охрабри се (Дгеган. апост. 27, 1—8, 15). 4. На оваГ начин у пролеће 61. године Павле дође у Рим Испуни се већ вашадашња жеља апостола проповедити овде, у средишту Газичког света, еванђеље Христово. Стотинар, коме ге Павле предат био у Кесариш, преда га са осталим сужњима своме старешини, тадашњем преФекту (РгаеГесДиз Ргае1ош) по имену Бурру. Дал' усљед препоруке Фестове, или [е због застуиништва стотинаровог, судба ге Па-