Pastir

520

ШТАМЦДРИ1А Н. СТСФАНОВИбА У ВКОГРАДУ НА ВЕЛИКОЈ ПИЈАЦИ БРОЈ 1.

и обште свакога погединог Руса захтевале. да се зна и утврди свакоме стално и постоГано живљење, Руси сви постадоше 1 адно и чемерно робље, како се само може помислити, и то Ге само зато, што у уму и у поњаттама о слободи као и ми немадоше и немаГу граница, него морало Ге остати или ■бездржавиГе т. п разбошичество или робство, а то исто видимо као што реко и код нас и у нашем народу. Тако исто Руси вичу непрестано на централизацту неку, а захтеваГу самоуправу, ова дата, али под именом самоуправе, сваки Рус разуме своГевољство у нагширем степену. Тако у свему томе умови остали европски племена, ограничени и чинећи се глупи и луцкасти у овоме или чисто државном погледу бољи су него руски и наши, а што се осталога тиче они су ограничени, луцкасти, глупи, недотупавни, па ће такима и остати, док неограничени руски умови у простору, знању и осталима добрим своГствима све ће више и више напредовати и ширити се, претичући умове свиГу остали туђи племена. Да1 боже да и ми од поброгани рђави своГства нашега ума примимо бар ова добра руска, а она прва избацимо. Ха одо далеко од мог предмета за коГе ћеш ми опростити, читаоче, па ево ме опет на овом светом место. Пре нег што одем другим пећинама, описаћу њихов постанак врло укратко, да би и о њима имао погам. Пећине ове основао Ге Гедан човек родом из Черитовске губерниГе из бив. града Љубића. Он 1е ишао у св. гору, и тамошњи калуђер видивши уњ силу непоколебања у вери и побожности представи му, да би добро било, да и сам такову св. гору оснуГе у свогог земљи. Оваг св. човек у калуђерству прозван Ге АнтониГем. Он вративши се из св. горе, све Ге тадање руске монасгире обилазио но нигде згодно место за удегствовање своге цели ненађе до печерских гора, тада бивше сасвим пусте, обрасле шумом неприступне, осим дворца већ рушећег се летњег Владимирова на Брестову 1056. год. Свршиће се.