Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА 0О КРАЉУ НАЛУ

Ах ти краљу над краљима, Грехота је, што дошавшој Мени амо и плачућој „Не дођеш, да ме утешиш! Ја не жалим, господару, Себе, а ни ишта друго, Но ја плачем, како теби | Биће саму; владаоче ! | Како ће ти, краљу, бити Жедну, гладну и уморну Где у вече на корењу" Не видећ мене уза се“ Тада она врло тужна, Од муке као горећи, Амо тамо јаучући Стане трчат жалосница. Сада млада поскакује, Сада клеца ослабљена, Сад се гури пчна страха, Сада виче, сада плаче. Врло тугом измучена Жалосница уздахнувши Проговори кћи Бхимова Плачући, мужу одана: „Тко прокле Нишађанина, Те он јадан јаде трпи, Тога нека јади снађу, Јади већи од нашијех ! Незлобивом тко је Налу Злобан ово учинио, Веће јаде дочекао И живео без радости'" Тако плаче и јауче Жена краља племенитог, Па по шуми пуној звери Стане мужа свога тражит; Као луда кћи Бхимова Без престанка јаучући, „Јаох, краљу ! јаох краљу !“ Вичућ трче амо тамо,