Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
6%
Кривњом судбе ишчупана, Тела је блатна, прљава. На уштапну ноћ је налик, Којој месец Рахуј прождре, За мужем тужна, јадовна, (Ко суха је она река,
|К'о локвањ лишћа опала,
' Као птица преплашена,
| К'о смрскана рилма слонским, | К'о језеро узмућено;
' Врло нежна, лепа струка "Из дома драгокаменог ; Сунце ју је опалило,
К'о локвањ је ишчупани, Лепа, врла, племенита, Накита вредна, а без њег, К'о месечев срп на небу Застрта прним облаком, Љубавне сласти драге је И рода свога лишена, Животари жалосница Жељна видет свога мужа, Муж је жени урес први Без уреса сваког другог; (Она од мужа пуштена Премда је сјајна, не сја се. Превелика ње је беда,
А Нал од ње Нишађанин Одељени животари
И не гине од чемера.“
И моје се срце кињи,
Кад је гледам црнокосу, Локвањоку окатицу Вредну среће жалосницу. Кад ће она лепотица
На крај дуги туге доћи, Кад се добра састат с мужем К'о с месецом Рохинија7 Краљ Нал натраг када ову Добаје, веселиће се
55
60'
65:
710
75
80
85
90