Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ ВВ!

МОНАХ

„Руце пишите, очи гледајте, Лондеже прстију покријете се“. (тари запис.

Напољу зимска бура хуји У ћелију му студен струји (Снег целог дана сипи Под тешким сводом манастира У полумраку гробног мира Његово перо шкрипи.

Ах, очи, очи! Вид му слаби Прсти му зебу, ал он граби Црте, писмена слаже (Стар је, године ту су тешке Брижљиво пази: грешке, грешке Мутне му очи траже

јер кад је књигу ову писо Беше му тужна, болна мисо Због љутих, злих времена: Та стадо божје тад се диго Мач, спустило се тешко иго Безбожних Агарена.

Усамљен, он би често слушо Гласове неке... страх му ушо У старе, трошне кости: У писању га слутње море Да неиду од куд тамо с горе. Немили клети гости...

Слукти... ал онде никог нема Поћ сметовима гора дрема Нигде ни бесна вука: