Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ 111

ЛЕГЕНДА О ГЛУВО-НЕМОЈ

Данас је прошла покрај мене...

Куд год се она макне, крочи, Прате је деца, — људи, жене Траже да виде њене очи

Где ћуте божје тајне —

(Очи дубоке, сјајне

Што тако чудно гледе...

Косе јој давно седе...

Лето је. Жега,

Када се зноји

И у хлад бега —

Али на гумну вршај стоји:

Сви су на послу, — жетвено доба А она, мала, — грозд у руци Седи и гроздић боба.

Кад изненада, вијор...

Када му коло до ње стиже Заигра се, заврти,

Дохвати дете и диже

Па га у свом вртлогу Понесе горе Богу...

Сви стоје бледи

Од страха —

Свако задивљен гледи

Где се далеко у висини

Бели ко мало клупче праха... После се вијор спусти

Ко меко, бело крило

И опет дете метне

На место где је било.