Peštansko-Budimska skoroteča

ПРОРЕЧИШТЕ ( 011АС СЈИЈМ). одт> Професора Мсаковића. (Продужено.) СадЂ се подигне Хариклеа. „ А хђ П олидоре , л морамљ" — погледи га поразугоћимЂ лгобови поглодомћ— „лгобезниче мои! " — овде му падие , обадв^ма рукама га обгрливши, и силно низђ образе сузе ливакЉи, у наручЈн— „МорамЂ ! Твон Хариклеа мора за домовину умрети !" ПолидорЂ се удиви. „И садЂ послушаите ме вм сви безсмртни Богови са вмсокогђ Олимпа, послушаите заклетЕу, кого вамЂ задаемЂ! " СадЂ ступи напредЂ са разширенммЂ рукама и небу управлкиммЂ очима : „ нека ме савЂ св Љ тђ поплгое, душа ми нигд!; покон не нашла, ни на самоМЂ гроба прагу, ПолидорЂ нека ми лгобовх> мрзосћу награди, кадЂ н небм миломђ отечеству " ПолидорЂ јои се лготито у наруч1н баци. Не изговори гошђ сасвимЂ мрзку ту заклетву, а онђ рекне : „„ Пе слушаите , Зевсе и вм други Вогови , заклетву безчувствеие д5звоике! "" О иђ притисне устне свое на уста н5зна, и прогута полакЂ рЗзчш, кое су изђ грла н Љ ногђ већђ изтицале. СадЂ го дрктагоћимЂ рукама привуче иа кол^зна свон, сакрхе лице свое у куцагоћа прса, и ецаше : „„ Хариклео , Хариклео , послушаи, о послушаи ме! тм си моа, тако ми имеиа БоапегЂ! тм си мон! Половиио живота мога, ако шшђ мало као нокатЂ лгобови прама мене чувствуешЂ, то смилуи се на мене ! "" Хариклеа вртећи главомЂ посрне на ГГолидора раме. „ Не, л несм^мЂ! " повиче она срце иарагоћимЂ гласомЂ. „„Хариклео"" почне опетЂ ПолидорЂ „„ Хариклео, кадЂ тм нећешЂ лгобезница, некешЂ жена да будешЂ , а оио бареМЂ мати буди} кадЂ си прама мене свирЈпа, а оно се баремЂ смилуи| на невино дЗвтешце, кое ти у крилу спава."" О нђ посрне предЂ ноге н±не, и обувати јои кол^на, сакрхе лице свое у од$ку нЉну, а она му несв^стно падне на раме!

Безгласна Сцеиа! Тко ће да опише чувствовапЈ) душа иг.јокм Р Хариклеа могла е опетЂ прва говоритИ. Говорила е штуцагоћимЂ гласомЂ: „ Полидоре! л морамЂ, н мораМЂ умрети. Л сам& Мессенанка ! — 0 немои ме сђ тако 6 онзлбив &1МЂ смЂшеиЈмЂ гледати. Имаи сажалкнћ са срцемЂ обммђ , кое смртв и лгобовг. по полакЂ деру. — Полидоре ! свезу лшвота лако ћу моћи раскииути • али како ћу свезу разкинути, кон ме сђ то6омђ веже ? — Не , Полидоре! пусти ме храбро умрети. " ПолидорЂ. Умрети? Тм? — Хариклео, тм си жена мон, тм си мати. Смрта Ке твон тебе, меие , и д^тешце лгобови наше убити. Хариклео ! реци, та реци: н хоКу да лсивимЂ , реци, да ме смртоиоснми страхЂ предЂ очима твоима не удави. Хариклеа за н^колико магновена дубоко се замвтсли, а после стаие га сматрати са погледомЂ , изђ кога се пламенБ надежде поавлниваше. „Могу л' п ? Полидоре, см Ј змђ ли н ? " Полид. Тм слг Ј јТпђ , тм смћипЈ! тм морашЂ ! — Помћгсли Хариклео , — наслоии лице свое на прса нЈна, и гледи го ласкавммђ погледомЂ — поммсли, кадЂ насЂХименЂ златноМЂ свошмђ свезомЂ на в4ки свеже$ а то Ке скоро , скоро : — кадЂ тм оида мати постанешЂ } и сисавдке дћтешце на матернБИМЂ твоимђ прсима узранишЂ, кадЂ оно онда мале свое ручице теби горе прул;ати стане, мутагоки тебе матеромЂ, а мене отцемЂ уззове $ кадЂ тм черте лица и твогђ и могђ на и Ј зговомђ сагожене, на ново оживлкне примЉтишЂ 5 кадЂ тм мати многе цвЗзтагоке д^зчице, слободне д1зчице слободиа мати будешЂ : у срцу момђ увккЂ утЈзху X рикл. (руке кршеки) Свиркпо! ужасно ! Мени среку ону тако дражестно представллти, коти л мораМЂ одказати. А хђ , Полидоре! тм ми смртљ тисућа путш окушавати даешЂ. Престани, престани! Полид. (дал1з говорећи) Поммсли Хариклео! кадЂ М51 онда старосћу измождени и