Peštansko-Budimska skoroteča

) IКIIIТ АН СКО -

год. 1.

И 3 Д А 6 Д И М И т Р ј И 10 В А Н О В И Ч Б.

ЧетвртакЋ, 6. Лвхуста.

Число 11.

ТЕЧ. I.

1842.

3 А I? Е ТЈ1 Т А И. о дт. Ст. Марковика. Лупа кр1е бледми зракг, Облакг прати тамнми мракг, СЉверг езеро мути, На 0.1 у 1о те слути ; Звижди гранћмг в*1орг нкч.. Да се грози живми свакт,! Ал' неае Смилнна, Одђ свогг драгогг л гобл];на, Узтрча се долиномг Да с* састане ск Миланомг; И езеро кадг стане Ступи нћму Још1 ближе. Мунћ често севау , А громови рикау: Тама кр1е драгогг стант,, Смилм квари милмн нланг. Аг.аи Боже! " викаше } На драгога чекаше, „0, утишаи буре зле, Да ми доЈ)в мое све Бћло перЉ Милане. Реи,и Боже да сване! Душа мон лн>бит' тогг И до гроба о^е могг." Клечала е Смилнна, Те е Бога молила. Ал' езеро таласно, Кое прећи ни ласно, В&снило е све више. Груди веУ.ма 10и бише : Драгогг нема , на нема, Стену таласг а лед1а. ,, О ! та н1е Милане Заборавш Смилнне ; Н' е , , Душе ми, Противг иду сг вмше ми

Бози < ами , Боеи сви, Огрешили шта смо ми? Отацг ? маика илп су, Срећна чада кадг нису. " И већг више кемогла, Тугомг е изнемогла СносеК' живоп. слутенд. Севне снина садг мунд .. О ! шта види несретна Смилл , бледа, жалостна ! ? —• У таласм Милана Драгоп. свога лмбл&на. Стена чунг му разбјн, Нћга таласт. а вјн. Бледг предае нћму се, Гласомг слабммт. викаше, -,Ст. богомк, сћ богомг иреашла, ,, Л адномк ћеип. ип бмт' дшла ! Ал* и верна Смилнна Лгоби свога Милана; Кадг неможе помоки, Она за нвимг ускочи : Те обое тонуше, ЗагрлЉни нађоше Гробг езера мутнога Краи живота медпога. ТТРОРЕЧИШТЕ (ОЕ.АССЈИЈМ). одг П р о ф е с о р а И с а к о в и ^ а .ч (конал /ј.) „ Чуите ме, ви гра:ђанн Итомиски! слободни Мессзкци ! " — тако започие АристодеМЂ — „ Блажени Боготзи иапу одг. насЂ крваву жертву.— Ако желимо побЈздити , ако н^Ксмо, до нам!> сз ови зидови, ови храмови божествени, домови наши сруше ако не^емо , да намЂ дЈзца и сисагоћа д"1зчи-