Peštansko-Budimska skoroteča

421

баира отисне. — Дубока тишина е владала ме^у нвима, к.он) наипосле Паоло прек.ине. „ Зашто си тако умукнуо ? " „ ВрижанБ саМБ господару!" „ К бм говорјо ! " „ К 6м слушао." „Ал^ ако ти к заповЈдимЂ , да говоришЂ ? " „ Заповкдати можешЂ, да возимђ !" И опетЂ тишина е слћдовала овомђ одважномЂ одговору. Брзо су се одвезли у прекраснои ноћи л Јзтнои. СЊнке здашн предугачке изпружатиесе по води. Паола срце било е нче, него весло таласе. ВозарЂ скђаше кутакЉи, смкгоћи се и псовагоћи- гошо е чамацЂ као в^тарЂ брзо напредЂ. бдва до^оше на м^сто. Паоло похити у дубоку пусту но^љ, и уђе у маЛа вратоца. (?данЂ единБТ прозорЂ ц1.лога зданхн е текЂ већма бмо осв^тлЗзнђ. ВозарЂ те смиршсе 5 онђ е дркћући похитш за нбимђ и погледао скрежеки зубм кђ тавно пламтећои св^тлости у собу. Два стаса смотри, кои се у полгобци топе, — руКомЂ се маши за лтаганЂ. „ Проклетми " — повика сђ претнвомЂ и дигнутомЂ десницомЂ , и ћутагоћи вратисе опетЂ на брегЂ. П. „Возару чамацЂ " тако викне Паоло после едногЂ сата 5 а онђ прикучисе, умотанЂ и текЂ нсне очи с±ваху му изподђ кабанице. Паоло са свошмђ сладкомЂ лго 6 омђ с4дне у чамацЂ. „ПхЉб е прекрасна, уживаимо го милко. Вози низђ каналЂ доле тм, што си езикЂ изгубт!" За се одговара оваи: „ 6 зикђ не, али нн>" нсше: „да имамЂ лгобу тако лБпу, као вбт , тако в^рну, као ВБ1, 6&10 бм сасвимЂ друге вол1. На гласЂ овогђ говора задрк^есе лЈпа Камилла , и загрли стрепећи лгобезника.

Све лче е бш возарЂ таласе, рекао бв1 да е н'1ка престрашна чувства утишати хотЗзо! „ Тм дакле лгобе немашЂ, и зато си тужанЂ ? " „Лгобу немамЂ никакву — али имамЂ н;ену," тако замрмлн скрежећи зубм5 но см'1ста у изумл±шго наисилн1е лготине тако викне, да су нЈгови гласи далеко одечали по тавнммЂ водама: „ Да, н имамЂ жену, чуи ВенецЈо, н имамЂ жену, кон мого лгобавБ, лгобавБ сђ нев^рносћу награђава"Ове рћчи застраше лгобавнике , и свога грћхагрижомЂ уплашени, страшно предчувствугоћи, загрлесе нче! „ Да , л имамЂ жену " то изрика возарЂ „ она ммсли, да сзмб на краи свћта удалЈзнђ , али л самБ овде, да 6м 10И лажлБИВО налич1е вЈрне лгобави снимјо! " „ ПознаешЂ ли ме ? " „ 1)оже, мои мужЂ — грофЂ — " „МужЂ? — хЉкада— садЂ возшцђ твоегЂ блудника. Л саМБ вид1о св±тлостб жижка, и сђ нбимђ мого ут^ху гаситисе. То е душу мого помрачило ! Као одмастителБ стоимђ овде,*—нека таласи запрећенои лгобави сада покро†буду! " „Убицо! повика Паоло за свои атаганЂ машагоћи се" али брзо одккну нЉгове рћчи, чаМацЂ накренесена едну страну, и преврне. Камилла и Паоло чврсто загрлћни, полгобцемЂ смрти се предавши — удавесе ; и ни еданЂ уздисаи лгобави неизтече више изђ НБЈова срца. ГрофЂ изплива на баирЂ , и баци дивнчкш, см^гоћи се, погледЂ еданЂ ичумлЈпо -л на таласе. ТРГОВИНА И ИНДУСТРШ. Лондонђ 21 Августа Г 1 842. *) Онбштј исцитател1.и])]а, кои желе духг, просторт. ; и успћхт. д1;лтедне снаге еднога народа опи*) Оваи дописг, као и остале изт> Лондона у нашимђ листовпма ишлћ намт> еданг земллкЂ нашт. Србинг, тамо трговине ради садг находећи се. У-