Peštansko-Budimska skoroteča

4

Починути воиску одморити, А да не бм побЈгло му робл:ћ, Ил! га когодб на силу отео, Мене кулу даде саградити, И у мени робл^ затворити. Ал' ми нехте врата оставити, Нит' прозора кудт> улази сунце; Да незнаду два крал^ва смна, Кадт. е нзтро кадг> ли е сумрачно. Око мене гради метеризе, На ш>и меће лготе татарине. Сто Татара да чуваш ста;ку, А хилнду да е у преправи. А кадЂ аидукЂ мене утврд^о, И около страже нам±стш, Онда таки ситну кнљигу пише, Па е шал^ одђ Сербхе Кралго, КнБИгу шал"1з Кралго по Татару, И у кнбизм овако говори: „Ои Уроше! одђ Сербхе Главо! „Бмосамв тм у Звечану твоме^ „У Звечану и у двору твоме, „Ал' ме тамо дочекао ниси, „Зато самБ се а самг. наплатхо, „Што си имо блага покушо. „Ал' ми и то шште доста ше, „€р Ј н идемг. сђ пута далекога, „СамномЂ водимђ и два твон смна, „Па ми треба мало више трошка. „Зато теби бЈлу кнвигу пратимЋ, „Да ми пошл 5; шђ сто товара блага, „Пуста блага све мека дуката , „И сто К01Ш, што ^е носит' благо, „Па ми пошли тм ону галицу, „Кого су ти Латини ковали, „Ковали е па ти поклонили, „Да нетлачишЂ сђ воискомђ землго нвину, „И код е одђ сувога злата, „А весла ши одђ драгогЂ каменл, „На нбоизи су бисерни едеци.

„Она вреди шестЂ товара блага. „Па шштђ ми е конбицђ оронуо, „А предЂ воискомђ гсћшке ми се неће, „Зато пошлби твога ми Лабуда, „Што му пара ме^Ђ конвима нема. „Ако ли ми то послати нећешЂ, „Или сђ твошмђ воискомђ на ме пођешЂ, „Оба :ћу ти смна погубити, „И изпећи као агнЉ младо. А кадЂ УрошЂ бћлу кнбигу прими, И кадЂ ви^е шта му она каже, Полише га сузе низђ образе, И шгћсну се рукомЂ по кол^ну, Па говори своимђ витезовма: До мени! и до Бога мога! Мм бхемо браћу и христнне, А Варвари дћцу нашу колго; Землго пл$не изђ нћ робл^ воде, Па се шште сђ нама подсм^ваго. По свои боисц &1 телалБ кнвигу штхе, Да сваКЂ знаде шта стои у нбоизи , А када се кнБИга прочитала, КралБ говори своимђ витезовма: „Немал' овде ме^јЂ нама гонака? „Коега е Србкинн родила, „Да ми отме д^цу одђ Татара, „Ил' на силу или пр!евару, „Честита бм н^зга учишо, „По КралЈвства н!зму даровао, „Нека влада за десетЂ година, „Нека влада нек' данка неплаћа, ,,Па да ћу му мого саблго бритку, „Мого саблго и мога Лабуда, „Кои мени за даван^ нису, „Ал' ш отацЂ за дЗзцу поклани. Сви гонацБХ главе оборише, И у црну землго погледаше. Ше зато што гонац51 нису, И за Кралн не бм погинули, . Но немож' се нико дос1-титп,