Peštansko-Budimska skoroteča

6

,,6р' што више тћх узпрчишЂ благо, „Све ке више оно се множити. „А кадЂ по^ешђ сђ вохгскомђ на Ћауре, „Т51 се напи пића Пророкова, „Па ти нико одод^ти иеће, „Нити теби, шгги твохои тјоисцм. Тек' што ДервишЋ ово изговори, Одма стаде нредавати даре, Али Божхомђ силомђ и иам ^роМЂ, Указа се чудо на небеси. Подиже се вхорЂ одђ истока, Лрко сунце у подне помрачн, Сину мунн изђ неба ведрога, Затресе се земла изђ ; темелн. КанЂ ВекеранЂ у лшх-у пребл'1зди • Сва се сила татарска поплаши. А кадЂ ви:ђе ШестокрилошгКу, Када виЗје нда одђ Татара, Мудра глава мудро се досЉти, Бекерану овако говори: „За сведоџбу и за потвр^енЉ} „Мои рћчЈи и мога посланства, „Ово ПророкЂ учини знамен-Јз, „Да вћруешЂ нам ^зру Божанства. „Аколђ и то нећешђ вЉровати, „И Божши се ,сили узпротивишЂ, „Богђ ће друго чудо учинити, „ДанБ ~Ке с' бЈ5лми у ноћв претворити, „Цр на ће се землхх отворити, „Твохо воиску и тебе прождр^ти. КадЂ чу' аидухсЂ, шга му ДервишЂ каза И кадЂ ви^је небесно знаменЗз, Кђ землБИ пада, па онђ турски 1слан ;х , Бога моли и божЗзгЂ Пророка. ПакЂ говори Шестокриловићу: „С1зди доле Божш угодниче, „С"1зди доле одмори се мало, „И одђ пута одпочини трудна, „А што велишЂ о твоемЂ посланству „И Алшхои светои заповЈзди }

„ПророкЂ нека слуги заповЈзди, „Л се сили Божхои непротивимЂ, „Штогодб велишЂ н ћу учинити, „Пр0р01С0Ву волго изпунити, „Ал' како ћу одолЈзт' Ћаурма, „КадЂ хх немаМЂ доста самноМЂ воисКе, „Наша се е воиска разтурила, „По свхету х-со челе по цвћту, „Па е многа воиска изгинула, „И наша е сила ослабила, „А Ћаура ко на землххи траве, „По хилнду на едногЂ Татара. Алђ говори Шестокриловићу: „Доста воиске Кане Бекеране ^ „Доста воисхсе сђ кохомђ Ала влада, „И десннца Свеца Муамеда, „Што Богђ хоће, учинитиможе , „Шгова е си.ха свемогуКа, „Иитђ ШјОИ к.огод1> одо.гЈзти може, „А кагп пдо гКт" ЋаурИ, „Па зарЂ немашЂ шгка Пророхсова? „Ко га. пхе да му пара нхе. 1оштђ говори Шестокриловићу: „бли тестирЂ Кане Бекеране ? „Да н прођеМЂ по твоши ордих, „Да н видимђ твое витезове. То БекераиЂ едва дочекао, Па говори Шестокриловићу: ТестирЂ теби, Божхи угодниче! ТестирЂ теби колико ти драго, Иди мош тм провиди воиску, И напои хо пићемЂ ПророковимЂ , Па кадЂ до^ешЂ брегу иа вћхсину, Кодђ камеине 1суле сазвхдане, у нбоизи су гуе затворене , Лмте гуе два КралЈва смна. Поздрави ми мое делибаше , Да чувахо у камену гуе 3 Сутра ш оба обЈзсити, 6рЂ к имамЂ сада доста блага. —