Peštansko-Budimska skoroteča
101
КадЂ бв1 овогћ мужа неутрудима, биагословена и обштепопезна теженн за спасителна „изобрћгенја" и поправлннп за изображаван-ћ и обште добро, за изображателна и добротворна свогђ града, свогт> пред^ла и свогђ сћвероамери канскогг отечества многостр%чна заведеша сама за себе стадла, то ба она за ц4лми чс веческји в±кг доволвна бв!ла. Франклиш олагодари К.вропа са отечествомђ н *говмм -Б за премнога спасителна „изобр4тен!а". Франклину грађанину дужанЂ в благодарити н-Јјговђ кародЂ, шго га 6 проб УД50 н средстваму за напредовпн-к изнашао. Онт> му в основао биб.потеке, ков су се по ц!>лои Америки разпроетраниле. Тако исто завео в онђ и утвердјо едно американско ФилозоФическо дружство, комт> вза цћлогг свогт, ;кивота предстоло, као и ФиладелФхиско Светчилиштекоимт> в за 40 година са лгобавлк) управлло. Франклинт. в завео и премнога друга дртжства за нвна заведеиш толикиучилишта, болница, кнбигопечатнвји и кнкигопродаввица; за подиомаганЉ и подизан г 1> земл^д-јклсгва, терговпне и заната. Онб е састав1о дружство за укинуће роблн, за олакшан4 американски Мндјанаца и за бол-ћ уредбе тамница. НЊму благодари отечество н г Јгово збогБ перввг пожарогас^оница и з 6 огб тога , што в отечество свов земл јбранителвма, а градг свои ФиладелФпо укр^пивши га сб топовницомт. снабд-ћо. Ц1>ла Америка благодари му, што в редовне поште завео, надт> коима в по свима с &вероамериканскилгБ Державама главнБги УправителБ бв1о. Као обштег в Сов4та и примирителногЋ еуда , као свагдашнБшНосланикЂземалБскогЂСобора а доцшб и самогЂ Сошза, као и наверху сво6однб1 дрЈЖСтва налазећш се ПредстоателБ, д-ћиствовао в онб нетморно за све оно, што 6 красно и добро за поправлешви за пзображешб младежи, а особито
за изучешв художника и рукод ћлаца- Тако 6 радш онђ за морално и политическо изображаван јј свог б народапрекопечатнћ, преко свои за народБ кнвига, а особито преко свои у наиблагородшвИЂ смв!слу шдаванв1 новина и преко свои преизредНВ1 календара. (продужеше слЗ>д\е) ДОБРА СВЕТОВАНЛ. Истинитни догађаи нашегт. времена* (конацЂ) Ни е доста салш новаца имати, него ш валнна добро употребитизнати .Гледаи дакле, да 1и на добро уиотребишЂ, пакг ће тионда и Богђ твое трудове благословитн. То 6 желн твога теби доброжелећегг Милорда. „— Ко всадЂ на свету срећнш 6 бш одђ нашегЂ Конора и н!>гове супруге. Они су сђ овв 1 мђ новцииа задовлБНЈи бв1ли, него што 6 гдикои досадЂ са половиномђ света бв10. Прође и шестЂ неделн дана , ал' совеств Конора мучити поче зато, што онђ онаи случаи досадЂ обнвјо ни е. Онђ дакле у мћстнвш судЂ отиде, и сва при путовашо свомђ десивша се преповеди. , 3 Ахђ беднб 1 И човече! одговори му на то суддн, дко си погрешш , што таи случаи одмани си обнв '10. Може бв1тидасу ош! невини лшди на смртв осЈђени". Судја [да на то слугу дозвати и заповеди, да се конб еданЂ оседла, а онђ дотле писмо на врховногЂ суд1ш напише. „Ево ти писмо, пакЂ што брже можешЂ поити у ЛимеркЂ. Помнслида одђ тебе животђ или смртв двачовека зависи. Ни в два сата траало, а нашЂ е КоиорЂвећЂ у местубвш, гди сесудЂ башЂ у онаи парЂ држао. Обоица су већЂ на смртв осуђени бмли, што су злоковарнвшЂ начиномЂ ноћу у едну кућу дошлида преноће, пакЂ домаћина убили по сказиванш и заклетви супруге убјеногЂ сиромаха. Премда се ови непре«тано изговарали, но то имђ 6 наивише главе