Peštansko-Budimska skoroteča

109

жношћу, и нравственошћу свога народа. Као цћлогЂ св1>та грађанинт. обузимао е ФранклинЂ цћло човечесто : но покраи тога в свагда сасвимт> чистт. бмо и одт» себичне ограничености наинов1в французске политике и од7> неогечестволмбивогг. инепрактичкоп, св г ћгограђанства ученм Н4маца. К .ао доород г Ј >телан% свесв ^тск1и и державнћш грађанинт. изпосиовао в шга више онћ мужествеНБ1МЂ и отечестволЈобиввЈмг пожертвован Ј шђ державограђанску свободу за свое отечество, као праву основу свогт> пословаин за напредакч, човечества. (продужевш си4дуе) ЦАРЂ ИВАНЂ. (И стинитни догађаи). Царт> МванЂ по обБ1ча№ своме преобучент, у одело едноп. сиромашкогт. цутника, дође у едно не далеко одђ Л1 оскве село, и ту стане тражити пребћ!валиште, но одт> наивећи и богатш сеиана буде одб!енЂ. Онт> е 6 бш нап> и жестокћ човекЋ, ивећт. е тела н"ћгова пламтећа лготостб у наивећу озбилкностк да пређе, кадт> ал' на краго села угледа едну малу колебу. Овде јоштт> последнћ покушенЈе учири. Покуца на врати, и едант> сиромашакт. човект. таки му отвори. „Н морамЂ овде," рекне Ивант., „одђ гиади и умора на сокаку умрети, ако ме ТБ1 не иримишЂ и не подкрепишх!" МилосрданЂ Селннши. одговори му: .,Мстина да овде у моши колеби ништа осимђ патн г ћ и сиротин г ћ нема, али опетЂ нећешЂ тм сђ мога прага безЂ помоћи и подкреплеша отићи, добро ми дакле дош*о"- На то уђе царЂ у колебу, и нађе у нбои заиста доста велике туге. На еднои чемернои сламнои асури спавали су трое ненке дечице, а поредЂ овб ! опетЂ друга два мало одрастшн и ача детета клечала су на тврдои земики и говорила

су молитве, кое имђ еданЂ старацЂЈ и овога жена крозЂ плачЂ казивао. С ђ друге опет-ћ стране иза едне мале коморице зачуо се некш плачЂ. Тамо е лежала едн"ћ породилн, жена овогђ милосрдногЂ селанина, тежко болестна и дете у краи не у великои вриски и п .тачу. УтеснитБ1И отацЂ донесе еданЂ комадЂ црна леба и вданЂ сосудићЂ пића , метне предЂ цара и рекне: „ето што имамЂ, пакт> се подкрепи, а а идемЂ М010И болесгницв!, да и нбои шго помогнемЂ". — „Добрнш човече", рекне царЂ, „небои се, Б огђ е милостивђ , онђ ће нк) предићи, и оздравити, и тб1 ћеШЂ завдно СБ нбол1ђ 6б1ти сретанЂ, ерЂ то што си ТБ1 мени данасЂ учин10, служиће и теби и твоиманаблагословђ. „Мон ће жела са свимђ испун -ћна 6бгги" , рекне СеланинЂ ако ми само Б огђ жену подигне, нћно здравлћ и мон е срећа, ерЂ самв сигуранЂ, да могу онда поштено и мирно живити". „НеговамЂ вмала кућица", рекпе царЂ, "чудимЂ се, како се сви у нбои можетесклонити ! „О!" одговори му СеланинЂ, „Мирни и трудолгобиви могу млого простраше у еднои едини тои колеби скупа пребивати, негол' што безпослице и кавгаџ1в у едноВ великои вароши места наћи могу". ЧуешЂ ли пр1нне'„ рекне ИванЂ. „а сенешто у прорицашо разумевамЂ, него ми донеси то твое новорођено дете, можда ћу му штогодђ добро предсказати моћи". СеланинЂ омаодеу коморицу^ и вратисе весео сђ дететомт. натрагЂ, врЂ е матери и детету бол-ћ 6 б 1 ло, СадЂ царЂ узме детенце на руке, полшби га , и погледа неколико магновен1а сђ одушевлеиБ1мЂ очима, и мало веселБШЂ гласомЂ рече; „Детенце! мило детенце! Б огђ да те поживи ; ерЂ ти врло велика срећа предстои"! Сирома отацЂ махао е мало главомђ као неверушћи, врЂ ше познавао цара, но опетк му е мило бв1ло, ако и Шб веровао, да 6 срећу непознтавш и чрез-