Peštansko-Budimska skoroteča

256

Четврто: „Исте године 1691, Дипломомчј Вашеп. Вел. милостиво обећано е: да ; „,111то се воиводе Георг1а Бр анковића, и н'Бговогђ загвора тиче; МБ1 нћга за садт. будући е узрокт. јоштЂ неизвиђент., одпустити неможемо, но дћло ће се н-ћгово што скорхе окончати, и по правди благоутробно р4ше* ше издати/"' Зато сђ рабоподанномт. приверженошћу просимо; да 6 бј се већг еданпутЂ д^зло нЉгово извидило. Дал-ћ у истои Дипломи, у петомтћ пункту слЉдук»ће милостиво обећанћ се налази. , ; Да подђ правителствомт. собственногЂ началства НародЂ Србскш пребнвати, и по древнвшЂ привилегјнма и обБ1чаима управлатисе може/" ( — По овомђ дакле, могло 6 бј се дозволити, да и поменутБШ Деспотт. нзш"б , по древномЂ обБ1чаш свободнБШ насл^дственнБ! ГЈринцева, титуломђ , ; Пресв4тл4иш1и" као и досадЂ одђ Народа се свогђ почествуе. По прим4ру ПрвогЂ Владислава, кралн ЗВ. кадЂ се мирЂ сђ турцвииа учншо.. крал4вство е Србско Деспоту предаго: као што Анто нји Бонфин 1 И ИсторикЂ сведочи у кнбиги 6 листу 331. Сл г ћдователно, и сђ приходомЂ и платол1Ђ како ДеспотскомЂ, тако и по Магистратуалномђ обБ1чак) Отечества нашегЂ, учинћнОМЂ сомзничеству И АЛ18НЦ1И у времена славногЂ спомена Величесгва ВашегЂ предкова Сигисмунда 30. А лб е р т а 31. и В л а д и с л а в а 33. У оно е време и Београдска промена сђ Георг 1 6 м Ђ Бранковићемљ ПрВБЈМЂ учин"ћна. Осимђ Бон фин1н и Кромера и Нико ла [1штв аНФ1И, д!зла Унгарски списателБ, нсно сведочи: ; . ; ,да ДеспотЂ Рас1исши властанЂ е бјо подђ еобственнБтмЂ печатомЂ и прокураторе ноставлати.'"' (продуженЈе с.г1;дуе.)

ОДГОВОР. Н А Г. М. СВЕТИЋА (конац -Б ) на 5) То Г. Светић каже, да ја полажем ;; сву снагу и силу свого у љ, њ ђ и ј." Колико пак ја имам право, што ђ себи приписујем, то се најбоље може пресудити из овога, што ћу сад да кажем о постању тога слова. Намисливши ја да начиним за Српски Рјечник нове знаке за оне гласове, који се у говору нашезЈу налазе а норед свега зшоштва Славенскијех слова пишу се с крпежом против својства језика, договарао самсе о томе не само у разговору с Г. Копитаром, него и преко писама с Глигоријем Гершићем, с Павлом Соларићем ис Лукијаном Мушицкијем. За Љ и Њ пристану сви, да је овако најприличније, као што се налази и у старијем Славенскијем рукописимаи као што сам ја још у Писменици од прилике предложио; за ђ пак од свију примјера, које смо сваки по своме мишљењу показивали, учини се мени и Г. Копитару најприличнијионај, који ми пошаље Мушицки, по којему послије ја наручим те семало ђ изреже за штампу готово у свему онако, а велико ('Б) доста друкчије, према осталијем великијем словима. Тако кад се помисли, да сам јаМушицкоме ђ наручио, и да га је он начинио за мене, за моју потребу и на моју молбу или препоруку; а уз то још кад се помисли, да Мушицки прије, док се није са мном удружио, не само 1> није тражио, него је и ћ прогонио а мјесто н.ега писао тб и чб, н. п . „братБИ, сестрицам' п'ћва'чБеш (у оди М. Витковићу 1811. г.); онда мислим, да ме нико не може окривити, што ђ приписујем себи. Ако ли поред свега тога пресуди ко друкчије о томе, нити ћу се