Peštansko-Budimska skoroteča

280

На кол )>пн створите .1НЈ смертнмн и падаш Благодарноств со потокомљ суза топлн дан). Ти недаде да обвлада сђ лађомт. мо^омг вода, Него желшп-Б, да родЂ вндн и отћ мене плода ! Торжествено обЗш^авамт. о в^чнаа славо, Да ћу дневе могћ жнвота л провести право. Сву на славу, сву на днку, на похвалу твом, ПосЈицавамт. г&ло, душу а и паметг, мом ! Будн Боже ! тбј мои отацт,, за руку ме водн АкобБ вндјо да ме злотвор -Б отљ пуга отводи , О тђ онога пута узка, кон намЂ показув ДобродћтелБ, н сл^дств1а н !на указуе, То су мбјслн прјателм ! н дааљ и иоћБ мое, И данЂ и ноћљ естБ у устм мон име твое! Буди тн ! мон Благод4телБ, буди мн прЈателБ, Аколта лево када пондемт,, будн ми учителБ, Б бјт ' ће време, кадт. ће слабо перо мое бол$, Моћн наћи н по веће хвале твое пол4. О даб 'б Сербскн роду 6 бјло , таквји лк>дн доста, НебБ1 сада отт. ученнх -б мм нмалн поста, Пршми Драго БлагодарностБ! пршмн ову малу СамБ спасителБ достоину тн дати будегв хвалу, Када трубе трубнтт. стану, на страшноме дану На свакум отт, четБЈри ове земле страну И преблагш наш -б судјл разделнвшн лиде бднБ^мЂ страшанЂ , другимт. мјо и весео буде : ТвћешБ ст. десне руке стозтђ , твога спасителл брбо с' всегда тн слЈдовао, стопш учитела! ТнћешЂ пршмит за благан твоа д1;ла в%чннн В4нацЂ н взорЂ единБЈН, троицн непрес^чнни. А. СтонковићЂ.

ПАЛЕЖЂ МОСКВЕ. (Н о в е л а) IV. 6СЕН6 ВЕЧЕ. (продуженш) Москва 6 већЋ у разва.шнама лежала. Гдигди се шшгб облаци од-б дима иа-Б пепела подизахЈ, у кое суцеле у-шЦ >е преобраћене бвтле. Само мала нека

частБ бк1ла е одћ пламена плштеђена, Наполеонн бБШше царскш замакЋ Петровскои опетх остав1о, и наново се у Кремлу стан10. И палата, у ко1ои ГенералЂ Гарбоне живЈо, ббшше до6б1тб плад:ена, и сад -б са граФицомЂ Пауловномт. живише он-в изванЋ кап1е Коломна на полк) у еднои простои кући. Лепо есешћ вече бвјаше сђ тихбшђ брежулБцима окружену равницу у магическу сниностб завило, на коши се опетЂ веселћ Француза чуше, и ништа не опоминнше на ужасно иозор4 прошастн дана. Пауловна стонше на прозору свое собе , некш приметителнми немирЂ и очарателна жалостБ у целомЂ н Ј јномђ сјштеству показиваше се. РужичнБ1и украшаи младости не покриваше више н'ћне образе, а пређашна н&на живостб _6б1ише промБ1шлавагоћои строгости уступила. Опоминанћ на свое родител4 често ши е сђ 6олбомђ тронуло срдце, али јошђ већа бола беснила е у н&нбјмђ д ^вическимЂ грудима. Она е прввш путЂ садЂ ватрено лмбила, садЂ е првБш путЂ лгобила са страсћу, коа ши е цело н^но суштество каогрозница потресла. Гарбоне 6бш е предметЂ нћне лшбови, н -ћнЂ образЂ забав .шо 10и сву нћну душу, и све нЉне мбшли изчезавале су у еднои оживлавашћои н4не лшбови. ВећЂ одђ више сатш ГенералЂ одсутствоваше и Пауловна нћго†повратакЂ санеситимомЂ жслбомђ очекиваше. На еданпутЂ се врата отворе и ГенераЛЂ занишлћнЂ унутра уђе. .,11 вамЂ доносимб в4стб о вашимЂ родителБима* проговори онђ граФици, л они живе и налазе се у замку едногЂ свогђ пр1нтелн. Ево читаите ово писмо 5 оно одђ нби долази/' Пауловна са дркћућимЂ рукама отвораше писмо, а сузе дои низђ обра-