Peštansko-Budimska skoroteča

309

рЈкатура. Ст> полл светла дама, а у гиави тама. С ђ ,,ои« су тн се наше л4потице у саму овилу замотале. као чауре, а изч. нутра — ! . Тако многш ирнм ћри у ж.и, воту, коихћ изчнелен1е опростиће. ми се- Но што ми ее II у Бечкереку догтало, то е поредт. ербекогч. родолгобЈн онан дух'Ј> три^лнвости, кои , као и вообште по Срему н Банату, међт. разнБхмг в$роиспов4дат8ма царствуе ; н1.и негрБтзе онаи паклении тдрвг гоиеша, кои брата одт. брата непрштелвски цепа , као што сакв ту характер1С,тГку у банскои н карлштадтскон Краини доволвно увндити логао. — — Великш Бечкерект. притажава дал']; две классе одт. латинске школе, цркбено уредно п'>.н1е по. нотама, србску народнго школу, едант. лепЂ Каеаш, комт. одђ Карлштадта преко Иожуна, на до земуна р$дко ће се парт, наћ.и; ту се миролгобвЈво налазе поредт. разнБт Новина и 2 србске настоннЈемв внспреногг нашегт. Ш.вца Г. Д. Стаића. У оеавру, когђ е едант. Маџарг о свом% трошку сам'н саградити дао, представлаго се кад% кадљ и србска позорја. Треба дакле јоштђ се цостаратн, да ее чнтава србска Гнмназ1л оснуе, но и да се нвнбт надписи , ако не по читавои вароши, као у Земуну и Панчеву, а оно поне на србскнмт. кућама уведу. бзгри треба свого прнродну лгоску дати, а не туђу. — Норедт. Маџаретва нект. цвета и Србство; но никако едно на штету другогг. — Маџароманта увукла се већт. и кодт, простака : .да л', паметно, показат'ће и сл!.думћи прим4р'Б. Овдашн4 село Дебелича, кое 316 кућа и 8046 жителн све чистн Маџара калвинскост. в-ћронеповЗ.дашн чиели, пусти за нБшву великолћпну цркву, коа осимт. грађе 21,000 фр. еребра кошта, у лаџзрекон вароши, кодт. маџарскосБ звоноливца едно звоно прелнтн, кое се изплати и донесе. Но кадт. га намеете н кадЂ се звонвтн почне , стану жителљи внкатн, да они нећеду звоно одт, србскогт., другји опетт. одт, швабскогт, гласа, него они желе звоно, кое. маџарск1и гласт. нма. Тицагоће се надлежателство имало е посла, докт. е незадаволкнике на ггравБг путт. извело и умирило. Тко ми пакт. разрЈшенте донесе, какављ е то у звону маџарскти гласт,, томе обећавамг н ув г ]знчателду награду, сир1;чБ: Опомннаше' у ч. 52. Скоросече. Ту се „еданЂ Свештеникт. на скупоћу србскш кнБига тужи, н на наше списател4, кои, вели, поредЂ безсмертјн и славе свое кесе здраво пуне; чега ради они подт, видомђ н у име народолгоб!н, у име добре н полезне стварн, и у име Божте публику на пренумерац1 - го позБтваго, или на кратко, публику вараго. О кукавнБш србскти списателго! Т б 1 сожалент.т Достоиибти 64 днбти човече, ако несрећу имангБ, безЂ званта само се одт. твои умнвт производа раанити ! Та бол4 бн ти бкгло за надницу радитн, нли просачити, нежел' се ва таи начинх раанитн. Кодђ наст. треба јоштт, читава р'&чнтостб Демосеена, докг камено срдце веће

публике на прснумерагџго побудншт,. Кодт, нлст, требало 6б1 употребкттн СаФнрову : фгегштегаиопЗ ^НпЈс. Папоредт, свегт. твогт. сннногт. н ватреногт. позшва , колнко ћеш-Б пренумеранта добвттн? СлавнБпт Мушицтин умствовао « скоро читавт, г.];кт,, па е за в г ћгова классическа Стихотворента д 66бш едва 800 Пренумеранта8 00 Прену.меранта одт, 5 мнлтона Срба! У вбт ! А шта ће текг ман]; славншмт, списателБма бмти ? Стрепимт, помбгслити ? „Бачка Вила." и „Србска Пчела" едва су до 1000 пренумеранта дотерали, н то за едну ц] ;н У, одт. кое неверуемт, да ћеду издавателБН моћн лонацт. оеолити дати. И то су нам-Б кнБиге, кое су тобоже ваивећма разпростран^не. Л самг, напротивт. увћрент., да одт. србскЈи кнБига на свету еФтинти пема, и едва се трошкови за печатнго нзваде, а о добштку — Ти Боже знаш-Б ! коликш е. Г. Допнсивателв велн дал !;, да ако се на наше прескупе кнкиге тко (т : е. онт.)' пренумерира, он-б се после превари, разв'ћ ако ће новце у лудоств даваги. О лепе будућности за КнБижевнике! О златнБт нзгледн прн тзквбтмт. краснт.птт. мБ1слима! Л пак"Б одт. свјго производа нашегт, кнБнжества, кое сваке године за 7 0 — 8 0 ф . сребра лако све прекупитн можешт,, ни едне кнкиге за тако лудости пупу неналазбтмђ , изђ кое се човекЂ што паметногЂ небБт могао научитн. Па ако за ништа друго, а оно е вредно и нанрђавтго кнкигу нашу ноне за то купити, да се с.рбскш езБткЂ облгобБт. разпространи, да се конкуренц!« сђ тућимт. кнБижевнБЈМЂ пронзводма отлакша , н да немецке, мађарске, талЈанске и пр. кнмтге еДанЂ путЂ нзђ домова избацвтмо. НашЂ народЂ тештЂ ше до тога дошао , да као у Америки , на котлу ради , а Фнсжу или Механику чита. М бт му такове кнкиге 1оштђ ј 7 руке нитн можемо дати, иитн имамо да дамо; ал' зато опетЂ треба да се онђ сђ онимђ задоволви, што му собствено нЉгово кнБижество у наиблагородниши намЉри пружа. М бт немамо 10штђ велике читаго ће публнге, но кото текЂ средетвомЂ кнт>ижества ночелн смо стварати ; ербо се иашЂ народЂ состои понаивише изђ проите^массс, кои в особнто чрезЂ политкчеека урежден!и у свостраномђ, нижемЂ и вншемЂ , изображешго далеко заостао. Узмимо само за примћрЂ наше Лћтописе. У нкима су ртрого в4жественнБ1 и нанпоучителнди предметн ; па кол1ко Пренумеранта имаго ? Поеле 16 годт!ш'нп>;гт. ни живогђ ни мртвогЂ сушчествована брое еадт едва 250 Пренумеранта; знакљ, да малу учену нублјку имамо, О дђ кое се пакЂ кнћиге лан г }> одђ 500 ексемплара печата и прода, ту нема никаквогЂ добмтка стон на стр. 19. киБижнце: 2Ме @см1пеи ^сг 58цф (иг јипде 0фп7((Мсг иоп етет о(Гсп 3(и(ог. бејрз^д 1838. (конацЂ слФ.дуе.)