Peštansko-Budimska skoroteča

СкоротечаизлазнуСедмицБ! 2. нутг, Четверт; и Неделћомг : цена му е како за овдашнЉ тако и за странне Предчнеленике за полг године 4 Фр. у Сребру.

57.

ПЕШТАНСКО-БУДИМСКШ

I' » 'Г Е 'I А.

(С о II г I е г.)

Предчислен1в и друга упутствовашн пр1има Учредничество у Пешти на РозенЂ - Плацу Кго 285. и свако Цесаро КраПоште Чиновничество. 11 Е Ш Т А.

ЧетвртакБ

2. Септембра. 1843.

Год. 1Ж.

С Л А В Л Н С Т В О.

(Орсата Почића, Аустр1искогт, ГроФа н веииког-н Властника, или Кнеза изг Дубровника , у Падуви 24. Декемврја 1841. и.) Преко неба вдре силии громовн , А с' облака пада на насч. гласч. овбш ; Благо орлу на врт> гора, Благо звери у дно мора : врбо ако нБима когодђ се нротиви Нетом -б га погледа, веће неживи. Облацш су ближе нас.Ћ дондрилн ТерБ су 1131» скута свога гласч. пустнлн . Благо пуку, туђа сила Кога н1е 10 штб срушила, 6рЋ ко поштуе свое народности Брзо оће видет' часБ слободности: То су зачуле све Славннске В1нле Све су планине редомг огласиле , Подигла се сва Господа Славнога нашега Народа, СрблБН, Русси , Иллнри, Чехи, Поллцн, ОрватЂ, ШтаерЂ, Мораг.т., Слези, СловацБЈ. Сва далека села, варош' градови Веселе се, кажу нбшвђ везг новни У Складу се сви радум Братински се сви рукун), Тер -Б сарцемБ завикну сви едногласно: „Буд'мо сложни вавекЋ, пакг намг све ласно!" Шта се дакле чека? Дошло н1ел време Да сваргнемо ово трудно бреме ? Зарт. пустит *Б вш оћете Да насв душман -Б свудг заплете,

Да намЋ узмиожа окове гвоздене , Да воздухх , Сунце , Жнвот-б нашг пл4не ? Он Славека браћо и ст. полл и сђ гора , Сг Волге , Дунава н сб четирБ! мора , Старе Маике вернн Сбши, Ахђ ! миленон Домовинн На помоћБ трчите са свакн страна', За утншит-в болестБ лмтбј свн рана Вб 1 намг отбацит' овбп! нрамх тежк1н ТрећЈи Иване, Душанг , Жишка, Собескн Помозите сб горљ сб небеса! СадЂ ће Славска бнт' чудеса ! О Сунце аснн твом светлостБ синн Да се свуд 'Б прогласе Славе сен чннн ! Изг Цестопнса.

СЕНАТЂ У ЦЕРНОИ ГОРИ. (конацт..) бстБ, осветг само искало е и тражило мое срце, н самв само еднЈ дужностб познавао — освегу ! Крвт> ми е у моимђ жилама врила, кадт, годђ сзмб крваве алБине могђ детета ногледао. Н самк отт, ТЈге и дрости КОПН10, ово слабо 14ло крозх трновнике повлачхо, ст"ћне узћмазш, на све пЈтове трчао, вребао и трвжш, да освету мого наситим-в. Тако сј два Месеца прошла, докђ самБ едногт, дана могт, нећака, храброгг Марка (онт, показБ1ваше на младића са свое стране) са крвавомЂ главомт, у рјцб1 у домђ мои долазећегЂ видт. При овомђ взору свободше самБ ДБ1сао, ерт, е то глава старог*Б Милоа МартиновичБ бБЈла, то е отацт. убице сбшз