Peštansko-Budimska skoroteča

356

буђеиарЋ транч10, ко бздава! — Шта самћ садЂ чинити могао? — Вратитисе породицм моши, и жену и децу мохо у стра и ужаст. бацв1ти? — То немого. — Поеле дуго1т> промв1ш.1НБанн, наипосле наумимт. на мои посао отићи, и чинити се, као да н ништа о буђелару незнамг. Но башчовант. на вратн б«тче дочека ме ст. намргођенммт. лицем-ћ, н тект. што у башчт корачи.мт>, рече ми: Да се о мени сумннЈО, да самк н господинов-1. буђеларт. нашао , зато, што никогт, другогт., тммт. истбјмћ путемт., коимт. е господинђ б^ћеларЂ изгуб»о, кромт. мене самогт., ид*ћа, видили нису. Мои сбунћни изгиед-к ув-ћри башчована, у сумнки пре, него што самк му одговорити могао. — Да како, онт. е морао наћи! Бикне едант. одћ сокопача мои, кои е уисто време у башчу дошао. встк! еств! рекне трећи уиазећи у башчу: О вогђ истогг магновенјн, собни служителБ, кон е по заповести господина кодт. твое куће 6 бш , дође и каза, да си тв1 госаодиновт. буђелар *б нишао. То и твои жена и деца не само да су признали, но шшћ су му казали и буђеларт, какавт. е. ДрктамКи, у наивећемт. страху, н свима ту бившима истину исповедимт.; но то се нкима тако смутлБиво учини, да они моима речма непов'ћре. Сиа обстонтелства бв1ла су ми противна. 2! будемБ затворент,. Мон жена, мон лшбезна дечица, и мое жене добри стари родите .јби . у толико се већма оскорбе, у колико су мбјслили , да су вс К б близу своб среће доспели. Самт. а едаит. стерп4ше неизгубимк. Н знашћи мош невиноств, надао са>љ се сђ постопнствомђ у добродћтелБИ све побг&дити. А буддћи, да сазљ н кри†6 б 10, што се и ао др \ ги иут'Б буђеларЂ изгубјо, то намБ1Слимт., све мое мало иманћ, на исплату изгубл^ћне банкноте обратити, и по лхом жену пошлћмт., да ћш жалостно ово намћрен1е мое сообндимЂ. Но она ми нато каза, да е сама веКв покушеЈне учинила, и милостивогт. господина, са свомт. нашомт, готовностБу понудила, и да е ст. тимт. у н *ћму 10Ш 'б већу сумшо и НроСТБ возбудила , мв1слећи он*б , да нама н ^е могућно 6 б 1 ЛО , СБ ТОЛИКОМЂ ситномђ дечицомЂ на-

шом-1., праведнБ1мх начиномг толику гомилу новаца стећи; но да е то остатокЂ одђ нотротене банкноте, кош е онђ изгубш; и да е предложемЈе ово н'1.га нато навело, да мене дотле у тавницБ! држи, догодб му се цела банкнота неисплати. (конац-Б сл4дуе.)

НРАВОУЧИТЕЛНА ИЗРЕЧЕШЛ. Никада се човеческа природа више тако небезчести, него кадЂ е нев-кжество сђ насилЈемЂ скопчано и вооруа;ано. Новцв! и заслуге отцева ооб1чно су узрокт., зашго сбшови нб1<>ви ни новаца Стећи ни заслуге себи заслужити неумеду. СмертЂ е наивећш Спа1Н на свету"; ербо она има у наиманћмБ селу свош нвиву, то естБ гробл'ћ. М б 1 отншдђ незнамо, како сл1о као душевна створенл на оваи светЂ дошли; али требало 6 б 1 отшодђ и свагда да знамо, како ћемо сђ чеспо изђ нћга изБ1ћи. , КнБига е као едно писмо, кое мб 1 на све непошаге прјате.гћ пишемо у целомЂ свету. Ф { ) аНКЛИНЂ бБ1 говорјо: ДобарЂ и поштенЂ чоиекЂ десетЂ пута бол+. живи на тежкимђ и злб 1 мђ времену, него зао и невалао човекЂ у добрвшЂ временама. С. м.

Д О II И С Б. (Из 'ј> Бачсс.) ђ{е д1п'пг,':сп воп спгпп 5№аНопа1 ; ЈЈсђи Вппсп 1пф{ ап1>егв, гЛб ?о|1')аг (ејп. ШепсШев. Далекочупенмн В1олнн1ста Г. ЛудвЈг'Б ВјнстЋ многи Ф1иохармонически Содружества Члент. почестнин , овде се у Новом-б Саду двапутг на В|'олннн евојон чути дао : Велнкш оваи хармоше ушЂтннкЋ са мнлно текући лвуцБ! складогласне свирке свое до умнлетл е ц -ћо Публикумг доводт, мелод[е први пквача' европеискн в4што нзв1агоћн, и гла< ђ птнца' чудотворно подражамћи. — Слава му зато, и доетонна хвала! Усрдцу Новоеађана наклоностБ да бн узаимно почествовагн могао добропршмл !шБш Гостђ нашт., сутра 6 данЂ на ново КонцертЂ држао, и знагоћи да у Новомђ Саду посвемљ