Peštansko-Budimska skoroteča

533

Заштое бол ћ, дасуПрепаранди Народни УчителБи, него Богослови. 1., Еогослови више се на то преправлнК), како ће савршене лшде, а Нренаранди више. како ће малЈ Д"ћцЈ јчити. 2. Наинужднш предмћгт. да рачЈни% у БогословЈи не предаесе, пакг често Богослови, особмто кои в е ћ и ш к о л а учили нису незнаду ни сами, а камо л' д'кцв1 да нредаш; препаранди пак-в , ил' слушали какне друге школе ил' не, V препарандји уче, па после могу и ,ућцм предавати. 3., Ирепарандт. зна, да вечито оегае Учителв, зато » о1еп$ поГепз мора свогг зван!н да се држи: а Богословт, зна, ил' се барем'в нада, да ће сутра преко сутра СвештениктЈ бмти , зато Јчителвско зваше, тект. као збеде отправлн. — бдант. Богословт. Ј Б. кадт. мј е рекао Д1ректорт» на испмту, з ашто бол4 не учи д"ћцу рачЈнати, Јзео е капЈ, и нзилазећи изч» школе на пол-ћ рекао; „кадч. вамт. Н16 право , ето вам в д"ћца пакт. ш сами учите," а то Препаранд-в већт. не бм Јрадјо, ерт. га не чека дрЈго зван|екад-Б ово остави. Но то само прим&ра ради наведено е. 4., ПрепарандЂ се прима учигелвства, што се на то званје посвет1о; а Богословт. само, да за оно време, догб се не рукоположи, не сћди бадава. Воле ишга, него н и ш а. 5., И Препаранди знадЈ тупикћ и церковно п г 1зн16 као и Богослови,' а има и Богослова слаби п^ваца: зато неможесе у овои струки Препарандомг ништа пребацв1вати а ј тбшх се валвда башЂ све и не состои, да просвештенш постанемо. 6., Пренаранд -б 6 уч!0 да буде УчителБ, а Богословг да буде Свештеник -б. Праведно 6 дакле, да вдант. другога зваш« не преотима. 7.,Богослови узииаш. по већои ча сти вештеничке кКери, пакв онда Свештеницв! крозт. прсте гледе, јчили они д-ћцЈ или не ; а и народБ несме на гаквогв .Учигелл да| насрће, рбо зна, бди.), да На св г.јдб Свештеника

увредити: а Д рјго , да ће таи УчителБ сутра преко сутра и самв Свештеникх бмти, пакЂ неће да мј се зачћрава. Ово бвша, ал' не ј обпце. 8., Б огословђ остави школј више пЈга на много дана и нед"ћлн, често и м'ћсецм, па иде те се ђакони и попи; за кое време ил' нико, ил' каг.вни невћжа школу држи, а чрезт. то дћца много губе, кое се кодг препаранда не случава. 9, И само д\то бавлћн-ћ ст. д-ћцомт. научило е препаранде, да 6 јдј добри Учителби , макарт. да нисј ввпие науке слјпшли ; зато наиученЈи Богослови, будуКи да се они тект. неко време ст. д З јцомђ баве, и то као збеде, као што самв и пре рекао, не могу тако добри ^чителБи бмти, као препаранди. Ал' опегт. рћдко вда е Свештеникт. јчен1и одђ Учителн, сравнБивамћи старе Свештенике са стари Учителви, а младе СвешТенике сб младмма Учителвма. Зашто е бол-ћ, да су препаранди народнм Ј чителви, него Богослови, могао бм каквб1и старвш и ИСКуСНБ1И ^чителв 10ШТБ више и болви пунктова навести: но за садт. нека и ово неколико служе за прим^рђ онб1ма, кои препарандска Заведешл не одобраваш, а препаранде Учител^, за неспособне Држе. Покраи ово1Ђ , за нуж тно налазимЂ запбј гатионогЂ у ч. 91- С. Н. Нов. изђ Баната Г. Корреш: што каже за нћке пред г ћле, гди су школе у добромЂ станш, ал' .УчителБи нису свуда добри и способни, да л» су у истмма иредђлима СвештеницБ1 и други чиновницб ! башЂ сви до 6 Д ногђ добри и способни?— ВаиБда и нби има свуда сваковки.— Адвокати, Шристе и Медицмнери учени су, ал' шта ћемо, кадЂ они неће да су .Учителви? — Они неће, ал' оће Богослови. Оће да! само за кое време, докђ се не рЈкоположе, да не с4де бадава, а иначе неће ни они. — Шго каже дал^ иствш Г. Коррешп. да кодђ нби ^ чителви имаду свомђ з в ан прикладанЂ кваргирЂ и плаћу, то га не разумемв НезнамЂ сир^ћчв, како разумћва да е Учи. телвско зваЈпе, мало? велико? заго на