Peštansko-Budimska skoroteča

О С В Л 1Ц Е II I Е Александрова Паматника У П е тр ог р а ду-*) О овомт. велиЛл-ћпном-Б торжеству нити самБ кадарЋ дати Вамг одовудчв иравогЂ нонатјн, нити право описати оне трогатрлности, коа е сва чувства, при овоме офнаипрЈатшемЂ изгледу, такоако подузимала, да су ми трнцм, крозч. ц&ло мое т-ћло пролазили. 6рт> описивати едно хероическо воинство, кое е као мунн, исиредт, моји оч'по, пролегило, или онаи неизброенвш народт,, кои е гомилама крозт, улице престолнога града, врвш, бмло бм неко празно покушеше. Л самв вид10 у Парјзу, ириодлазку Наполеоновом' у последн"ћ битке, велике параде, старогт,и новогђ воинства, различитн полковг, кое е са свомт> свошмт. спо#обносћу одликовалосе у воиничкимг обре^има (церемон1е)и знамЂ што ће рећиедно великол'1>пно воиничко позориште. ;; Видјо самв у Риму празднованћ 1убјлеума, кое Н1е послге 50 година, чиЈгћпо, гди е сва п1аца светога Петра са талјанскимт, народима, и ац1ама свега св"ћта покрв]вена бмла, кои клечећи на кол^ћни, очекиваху, и пршмаху благослов-к св. отца Папе. И ово е заиста свакоме представлалосе, као едно одт, наивећи, и наивелелћпнш торжества. 6 добро! али н Вамт, истину кажемт,, да ни Царт, ни Напа, ни Римђ ни ПарЈзт>, ни наилћпше параде воиничке, ни наиторжественп! духовни обреди, немогу Вамт, дати понапа о овоме, што самв а овде, за едант, данЂ чуо, и моим-б очима вид!о! У очи овогт, торжественогт, дана 6 б1ло е вр1еме мутно и облачно. Ц-ћла е Бож1н ноћв прошла у страшнои олуи. Н незнамв самт, шго е мене обнадеждавало, да ће сутраданЂ т. е. 30- Августа, у иркост, свои онои страовитои олуи, грилавини и с^еванш, нанлћп*) Писмо едногЂ Тал^анца путника, — нзвађено нзљ Ноаина ФранкФуртскц, _ кои е 1835. л4та овоме торжеству лично ирисутсгаовао.

шевргеме осванути. Сђ друге стране ммолнхђ опетБ у себи, шта ? Та приправности ове светковине , немогу никако на празно испасти, гди толико избрано воинство, стан^но предЂ ПетроградскимЂ врат'ма, гди толики странилгоди, и неброенвш народг стекшисе, душевномБ радосћу очекуш сђ неба милостивогђ призр г ћн'ш, да ово отечествено — народно торжество у свои н"ћму пристоећои |саиности. сврше. И заиста , нимоа, ни обштегЂ народа надежда, нје бБ1ла осуећена. Изготра свћжми н!■ к 1 и вћтарЂ дуне, и растера облаке. Сунашце огране, и жаркимЂ своимђ зрацБ1\1а освћгли весЂ престолнвш градг, и у нћму новоподигнутвш ПамнтникЂ. СаДЂ по улицама нагрне мало и велко, п-ћшке и на коли, и свако тренуће расташе веће и веће мноа;ество; а тимђ ово славно предпрјатче л-ћпшш изгледЂ, и веће одушевлеше добвЈваше. И а као странии добвЈемЂ , но не безЂ великогЂ труда еданЂ прозорЂ у двору М1шстра иностраннв! д"кла, башЂ спрамЂ Памагника кои се данаск осветш. ПамнтникЂ е бв1о великолћпанЂ зато самв га а лшбоПВШВ1МЂ очима подобро сматрао. Али ово шштђ Н1е 6 б 1 ло ни наликЂ на оно великол^ћше, кое самв н после са удивлешемЂ , и дубокимЂ уздмсанћмЂ срдца мога , видш. Сђ десне стране мога прозора стоаше Царска Палата украшена са величественвтмЂ ванвскимЂ степенима, покривенвшЂ Персшскимђ ћилимима. У истомђ реду дворЂ АдМ1ралскш, наивеће здаше у Европи, пружаше се са мермернимЂ своимђ ступчићима (колонате), свошмђ галер10МЂ и округлимЂ своимђ труломЂ. Мало подалћ одавде, стошие дворЂ Сената и светогЂ Сунода, предЂ коима се види великји ПетарЂ на еднои ст&ни узввииенЂ. Сђ лгеве стране наслађаввше се око мое гледашћи другш големни полуокружнвш ПаматникЂ, кога средоточ ^е бвшше еданЂ тр1умФалнвш сводђ , са побћдама крунисанЂ, и на 6. мћднвЈ кона наслонћнЂ, коихђ десно и Л1ево крило , незнамЂ до колико домова, и мшштерски дворова, у онои скруглости, допираше.