Peštansko-Budimska skoroteča
т 11
ДЕШТАНСКО-БУДИМСКЛИ
Р О Т Е Ч А,
(С о ц г I е р .)
II Е Ш Т А.
Неделл
6. Фебруарја. 1844.
Год. III.
II О 3 Б1 В Б К Л. РАДИНОС/ГИ Недаи С'рбе С' р б с к 1 ћ' Р о'ц т, Н ити буди С'рби }!и1. гордт. } Веће дижи Србску сиаву Нек' поносно вмиси главу.
Верно Аманетт. чуваи, Друго име не пршмаи Да си С 'рбнн1. свакомт,' с:' Фали ! Мило име Тш не таи. Гордимсе и поноснмђ, Србско нме гди носимт., За н4га мачг трзаи горе! Нек' с' од'в крви прави море. — ј Тко за име л1е крвг, К' Народностн бн ће п'рв' (ми) СвакГи дакле нек' се стара, Немарностћ сву нек' обара. И нек' кђ ц4ли тече свак' Да разгони св чела мрак-Б ; Да бн с' Небо разведрило, И Нам-в Сунце засшнуло. „Да све, што годћ естЈ. наше." Да не буде наилоше." К'о пчелице раднт' аид'мо ! Кг ц4ли сложно корачаимо!! —
У С.
Млад
— ићЂ.
ОДГОВОР Ђ бдногт. Кралн П оллског-б на слово Руссоа, кое в 1751- годнне одг Академ1е Днжонске награду получило : превео с' Французскога. П. ВуиЧБ. (продуженје нзћ Числа 4 1844.) III а§;ег Гег^Шб 81пе сиНига Ггис1ио8Ц8 евае поп ро1ев1, 81С 81пе с1ос1гта апЈшив. С I с е г оРеченогЂ Сиова безименигвш сочинитеЈБ Р уссо самт, дае примћрт, злоупотребленн, кое се одт> ученос ги и втечан чинити може, кои предсуд1в у духу и>1а10. .Удублнвасе у наидалвне в^ћкове; враћа се у наивмгЈЈу стародревноств; исцрплнвасе у пооиотрендиа , да бм нашао гласове, кои бм му мнћше печатоугв истине потврдили ; наводи сведоке, кои подрапБиванк) наука и художества пропастБ Кра л^ћвства и Царства приписуго; прилаже лченима мегкоств и велел4п1е обв1чне изворе наиужаснЈи разм ^ћрица. Али Егупетт», Греческа, Свеобшгество [геБирН^иеј Римско, Царство Х'1незско, кое онђ за сведочбе на ползу незнанства, на презрен-ћ на ука и на уш;ербЂ благонрав ^н наводити усуђуесе, валдло 6 вј да с у у воспоминан^ свое доводили оне велезнатне Законодавце, кои су пространнБШЋ своимђ блескомт. и хМудросКу свои закона просвегили оне велике Државе, коимг су они првБ1И темелБ положили ; оне славне Словослове » КОИ су 1И Поб^дИТеЛНОМБ СНагОМБ СВ01"Б ВБ1-