Peštansko-Budimska skoroteča
16.
ПЕШТАНСК0-БУДИМСК1И С К О Р © Т Е Ж 1 А
(С « и г ! е Г.ј
II Е Ш Т А.
Четвртакв
24. Фебруарја. 1844.
Год. ПЖ.
МОМ' КУЛПИНЦУ, Вратчосе изг Царева града , Царевт, сиуга ђорђе момче нладо; Да нооди миле завичае ; ђе е зиатно проводјо вр^ме, Златно вр-ћие премние миадос.тн, А садт. горке онђ да рони сузе Надг иеденБ1М1> гробомг миие Маике, Коп га е дична породниа И Србск1вмт> млекомч> одоииа. На гробт. црннн простре с' тужнмн Су.че ронећ' за негомт. тугуе: „Тебе маико крје земии црна, „Земиа црна н зеиена трава. ,,А твои) си децу оставниа „Да на в1>ки за тобомг тугуго. >,Зашто Маико насг остави саме, „бда и' смо ти мн штогодђ сгрћшнни, ,,Ии' е Теби свјвтч. додјао ?" Не туж' ђорђе ! Маика одговара , Нити заиудг сузе рони горке, Мое т^ћио крје земин црна По БоЖ1К > вћчноме уставу; Отишиа самг куд' ме СтеФанг зваше, СтеФанг Богомт. поси«т' н одзват'. Дакие не рон' заиуд' сузе горке Ннт' с' повраћаи на ме умомг више. Докђ и тебн не осване Харонг, Докђ и тебе судба не донесе, Неге теби кадг на зеииђи неиа;
Већк тн сиушан твое Манке р1>чи , Сиушаи р^чи ништа не окиеваи: ,,Маике т' више на земиБнцм нема; ,,Аи' т' в Мап 1оштк остаиа в1>рна, ,,Нм испроси, па негу себ' носн, „Конн седиан; црном% баром-Б пинваи , „Па кт» с^веру Бачке земл^ћ езди. „Кадт> доездишЂ ннз"Б Топоиу Србску, „Србске весо угиеда ћеш -б дворе; „Тамо Маго, тамо негу наћ' ћешг „У ко1ои т' е радостБ н весеи4, „Поиу твое нбои тб1 подаи душе , „Пакг твоима с' опетт. враћан НБОме." Кадар -б ђорђе ћасиушао рјечи, Мрта†паде аит. с' ко изг сна днже, Изт> сна диже, ћутећ' конн с4диа, Конл с4диа, па с' сћверу креће. Кадг доезди до Топоие б4ие Саном -б заспа, сћ АрЈндномЂ санл; Аиђ му конбицт . у забуни стаде. Тада с' ђорђе изб сна трже тврда, Изт. сна с' трже, па с' у двору види. Кадт. то зачу тугушћа Ман, Брз' изг двора кано вииа иети , Па се сг миибтм-б ту загрии гостоиг : Завере се да ће с' на в^кљ игобит , То рекоше, кон ^ мђ одездише. Н4г' шинуше, Пегаза пустише, Часом -б Фрушку свету угиедаше. И ту Божш биагосиов -б пршмише. —