Peštansko-Budimska skoroteča

Балкану. Жао ми е, што и Станка овде нема; *7Ш си га остав1о? 2 „ Мбт ћемо га на путу срести, 8 отговори бвремЂ, пребацЈгоћисе преко ограде. ДесницомЋ е обуват^о оно гиадко дрво, левомт> Заиду, и тако држећисе, кое ногама, кое рукомЂ, спуштаосе доле. — Заида се кт> нћму страшлћиво прив1е, обадвема рукама га загрли и очи затвори, да невиди подћ собомт, дуб.гсину. Срећно сиђе бвремЂ доле са своимђ драгоц-ћннвшЂ бременомЂ, и да после толике муке малко отдане, на дрво се наслони. Заида спусги главу на н^гове прси и стане тихо ецати. ,Шта ти е, душо сладка ?" заивгга е орижлБИво бвремЂ. „Сетила самв се отца; — но онђ оће, да н у Мпсгарт. идемЂ,— зато га оставлнмЂ - то тако мора бвгги — већБ хЛ1И се душа сиирила," рече дћва тарући сузу сђ ока, ^готова самБ ићи сђ то6омђ!" ЗатимЂ узме бврема за руку и пох^ити V широку ав .п !0; ове едну страну заузима.ча е дугачка конгошницч, а другу красанЂ Ахмето†дворЂ, обвггалишта робова и другн служигелн. Заида извуче изђ џепа два клгоча, даде еданћ бврему, и покаже му конгошницу. „Немои заборавити на 1']>мзу . кон е бе.ча као снегт," зашипта му гоштб еданиут ј. ЈагкимЂ коракомЂ приближисе бвремЂ коН1ошницб1, врага вешго отвара; но ова при отиоранго малко зашкрипе и пробуде спав ;;к>Кега онде роба Бугарина. дТко е ту? л повншне слу ! а осетивши, да га по мало шиба ладанЂ ветриКЂ. бвремЂ притиснуосе кт> зиду, но боДрми Вуглринт> веКв га е бвш опаз11>. „Ои!" заори онђ , ; Црногорцв1!" Но нише могао и!Говприти , врч, бвремЂ прискочивти уваги га за вратЂ и стаде немило Нн, >рећника гушити. На то дрктагоћи доле111 уплашена Заида. г.Јмурисе, жури'' - рече Еврему таи робЂ сву кућу побунити". Затим^, дода Ј '. у висеће о зиду уже, сђ коимђ Бугарина с1! еже , а уста му запуши; међу тбј иђ докђ

онђ белца оседла, Заида в отворила велику капјк): но и та нко зашкрипи. „Море, Каури! заори у кући, „шта радите?" „Ло тежко мени!" стане ндиковати уплашена Заида, — „то в мои отацт, \" „Тко е то?" вБ1че АхметЂ. ;; На ноге робови! — Држ'те га! Стани! Тко е то? а „Црна — гора" загрми ЕвремЂ, кои е већЂ 6 б 1 о конн са ЗаидомЂ узншш, и побегне изђ авл^е као мунн. Вбјкомђ овомђ изђ сна тргнути робови, слуге и служкин4 дотрчали су са сви страна у авлпо, и самЂ ОсманЂ Бегт,; а бегунцб1 шштБ изђ далека слушали су за собомЂ хуку и буку АхметовБ1 слугу, — но таки загрми имђ у уши, у потеру за нБима летећи конн, шумЂ Гћмза сирота Заидине похвале досгоина отимагоКисе докђ е могла, на последку клоне сасвимЂ тако, да е огстонн^е подђ двогубимЋ бременомЂ међу бегунцБ1ма и нб 1 овб 1 МЂ гонБителБима све тешнћ бБ1вало, и кадЂ су до ГраховскогЂ тесногт. пута, гди се сцена међу Станкомт, и ЕвремомЂ збвЈла, стигли, увиди ЕвремЂ да друге помоћи за н'ћга нема, него да саблБо.мЂ гоначки борећи се умре. АхметЂ и ОсманЂ бвин су остале подобро претекли; и радоваху се шго бегунце векв у шакама имаго; ал' нато пуче пушка, и Ахмегн узкликнувши сруши се мрта†сђ конв . Отма умукнуше сви остали гонителви. ;; То е Ст<*кко објо ! и рече ЕвремЂ погледагоћи на д -ћву, кого мала несвестЂ уваги, што се ше надала , да ће то нкно бежан4 отцу главе доћи; ал' гукан , ћ милогђ голуба н-ћногЂ освести е. Чудила се, што су гонителБИ умукнули и што се хитро награгЂ враћаго. дАллахЂ \ и узкликну освешћена, шта е то ? _ дТКО е то пуцао V ЕвремЂ ништа не огговара, већн е очи упрео на ону стћ ну, гди е доброгЂ пр1ателн свога на меидану уб |0. МесецЈ, ве^Б на измаку бацаше последнБЈи зракЂ на то место ; гу е клечао Станко наслон г ћнЂ лакгомЂ на тврдвш каменЂ у грозномБ рубина езеру, и изђ прспо текле су му последн'ћ каплћ ;.рви на подо-