Peštansko-Budimska skoroteča

163

ЗА ИК0Н0М1Н). Вообше познато е, особито онвша, кои в оКнаке держр, да мрави воћкаиа, а наивећка .1амцћ1ма, често шкоду приЈЗрокЈК): хако добро Ке бв1ти, наилакша два начина, како се мрави ЈтаманЈти и отх каламака отбити могу, укратко назначити: 1.) верло лакт. начин-в , т. е. само са н -ћколико з'рна поташе, могј се и читави мравинпцв1 Јтаманути. Треба дакле узети мало или шећера или меда, пак-Б сђ поташомт. или ј каквомт. маломт. лончи Н ј или у разб1енои чин1и пом 'Ј }шати; оваи СЈдиђт. полакт. треба противт. кише поклопити, или ма чимт. закрилити, иотомт. положити га доле при коренЈ воћке, (особиго при крушковомт. каламку, будући да се на крушковомђ лишћу многе као гнвиде или јши налазе, коима се мрави радо пенго, и нбшвј калг, код е сладка, едЈ), кон е млада, и коа треба, да се отђ мрави, да е непокваре, чува: тако мрави отма осете ј сјди^ј ст» по. ташомЂ помћшанЈ посластицЈ, пакт, маомЂ сви наг 'рнЈ у судићБ, да се насладе ; ал' ова имх наслада до мало часа горка и прегорка падне: ерЂ сви, кои сј годб от-б н^ћ окусили, мораш скапати. НакЂ шта 10 штб; не само да они мрави, кои изђ ставл&ногЂ подђ воћку СЈдића, посластицЈ едЈ, мораго скапати; него, кадт. се кои мравт. исте посластне см+.ше наеде, па отиде међт. дрЈге мраве. и ОВБ1МТ. за н4га отровомЂ, кои му сву утробу изгрБ1зе, МЈчећисе, наипосл г В 4истБ1и о ^ лбш сокт. изблше, то се отма дрј' ги мрави около тогб б"ћлогЂ сока скЈпе, жеиБно почнт га сисати, и сви наскоро с^дбу почившегЋ мрава окЈсе. Оваи страшнии за мраве отровЂ, ни за какову дрјгј животбшш н!е опасанг , само гоштб за пчеле; но будЈћи да се судићв полакЂ покрме, то ове немогу лагко до н^ђга доћи, да га сисаш, 2.) Мравима се лагко може пјтђ пре. пречиги, да се до каламка, или на младо дрво попеги не могј . Треба Јзети малЈ чиницј , коа се и за две краицаре може купит и, пакЂ у среди е провертити а многа се

и проврћена кјпи; овј на стабло, особито онда, кадЂ каламцБ! 10 штб ни су истерали. натакнЈти , и одоздовђ ш дрвцетама около полакЂ стабла подупрети. Потомђ маовиномђ рупу чинице запушити ; водомт, ш напунити и тако мрави ћеду доћи до чинице; ал' ћедЈсе опетЂ натрагЂ вратити, ерЂ ни еданЂ нећесе усудити преко воде дал-ћ горе путЂ свои продужиги. У случаш пакЂ, а. ко каламцБ! или воћке имаду гране такове , да се чишн неможе одозговђ на нби натакнјти ; то треба већЈ еднЈ чинјш пзђ две половине около стабла са жицомђ саставити и добро ШЈТвердити. У време сушесваки четрнаестБ дана треба чинно водомђ налити. И на те тако лаке и безЂ свакогЂ скоро рећи трошка начине, могј се младе воћке и каламцв! сачувати, да ш мрави не покваре.

Б А С Н А. Жена и СмртБ бдна добра жена бонше се свога мужа изгубити, кои тежко боловаше, и мал' сђ ума не изБ1ђе, кадЂ ши Л ћкарЂ каза, да преболети неће: и она отнгодђ захг &ваше, да 6б1 смртБ нго вм^сто мужа узела. Она молаше, плакаше и ^викаше, докле смртв наипослћ онако страшна као што го молуго не дође и предЂ нго не стане; кого смотривши добра жена тако се отђ нћ нко јплаши, да чисто изванЂ себе буде; но кадЂ сирота отђ великогЂ стра мало кђ себи дође; го зачне се извинлвати говорећи, да она персона, по кого в она дошла, тамо у постелБИ лежи. НРАВОУЧЕН1Е. Лмбовт. се права огђ самогг себе починЉ, веии посиовица: н кадљ добро разсудим«, ин ако ћемо 1оштв то нко свога прјагеин мииовати, опетг себе иаиволемо. Нижо се више смрти небои, као они, кои обшчаваго говори1и:„Гди си смрти , да ме узмешг, да се немучнм ћ !" — а кад-в имг ова истинно дође, онда но, леие! помагаи! вичу. Као онаи старацг , комђ се животб већв бно доеадш, и смртг зваше, да га ст> овогђ света узме; а кадг смртв доће, па га запшта, што е зове ? Та ништа отговори старацљ сирома уплашснљ, да ни си доима